Карен Шахназаров: Драго ми је што Русија помаже Србији, то је природан процес међу блиским народима
Чувени руски редитељ Карен Шахназаров, дугогодишњи директор филмског концерна „Мосфиљм“, добио је више од 50 руских и међународних награда за своје филмове. Међу њима су и две награде за животно дело добијене у Београду 2018. – једна од Југословенске кинотеке, друга од Феста.
Шахназаров је снимио 17 играних филмова, код нас се памте његова остварења Град нула, Цареубица, Курир, Ишчезла империја, Павиљон број 6, Бели тигар, Ана Карењина, сећања Вронског...
Годинама уназад, Карен Шахназаров успешно води филмски концерн „Мосфиљм“ у којем је могуће снимити, измонтирати, озвучити сваку врсту филмског дела у складу са најсавременијом технологијом.
„Мосфиљм“ има и сопствени музеј у којем се чувају артефакти важни за историју совјетске и руске, али и светске кинематографије.
У ексклузивном интервјуу за РТС Шахназаров је позвао грађане Србије да гледају руске филмове.
Бесплатни онлајн биоскоп „Мосфиљма“ нуди више од 900 филмова. То је драгоцено у данима када смо дужни да остајемо код куће. Колико људи посећује ваш сајт, да ли се због епидемије увећао број гледалаца?
– Као што је познато, пре девет година смо отворили наш „биоскоп“ на Јутјубу и он свих ових година има веома добру посећеност. Приступ је слободан, а због карантина је, наравно, повећан број прегледа. До јуче смо имали укупно 12 милиона прегледа, у том збиру су и гледаоци из Србије.
Ми се томе радујемо и позивамо српске гледаоце да гледају филмове у нашем онлајн биоскопу на адресама: cinema.mosfilm.ru и youtube.com/user/mosfilm
Како Ви лично проводите дане у изолацији? Припремате ли можда нови филм?
– Нисам баш сасвим у изолацији. Иако је рад највећег броја служби Мосфиљма заустављен, имамо сараднике који обезбеђују рад наших студија - то су обезбеђење и техничке службе. Осим тога, из студија Мосфиљма уживо иду популарни телевизијски програми, то не можемо да обуставимо, будући да у овој ситуацији и телевизија утиче на психолошко стање људи у изолацији.
Зато и нисам скроз изолован, долазим на посао, истина, у ограниченом режиму у ком се сви више чувамо.
Имам креативних планова, покушавам да радим на њима, иако је у садашњој ситуацији сасвим неизвесно када ће они бити реализовани. Мислим да је читава та прича са епидемијом веома озбиљан ударац за кинематографију.
Сви биоскопи су затворени и бојим се да ће то дуго трајати. Зато је данас тешко прогнозирати када реално можемо да почнемо нешто да снимамо и да правимо филмове.
Може ли изолација да буде инспиративна за уметност?
– Мислим да изолација није посебно надахњујућа за уметност, нарочито не за филмску. Наравно, могуће је посветити време писању сценарија, али суштина је у томе да није нарочито инспиративно ако не можеш да претпоставиш када то може бити реализовано.
Подвући ћу оно што сам рекао у претходном одговору, да осећам, нажалост, како ће кинематографија бити једна од области које су највише настрадале.
Боже дај да се то заврши, али биоскопи су места где се увек окупља велики број људи и они ће очигледно последњи бити поново отворени. То није баш инспиративно за филмски стваралачки процес. Писцима је у том смислу лакше.
За разлику од филмског уметника, писац пише своју књигу не зависећи од производње. А производња је данас фактички у потпуности обустављена.
Русија помаже Србији у борби с коронавирусом и ми смо вам веома захвални на томе. Нису баш сви у свету од почетка били солидарни. Зашто?
– Зашто - не знам. Али у неком смислу у овој пандемији је било позитивних момената. Неке вредности су постале јасне, у том смислу и то ко су прави пријатељи.
У вези са тим мени је веома драго што Руска Федерација помаже Србији, српском народу мислим да је то природан процес међу нашим међусобно блиским народима. Надам се да ће и то помоћи оснаживању наших веза.
И на крају, још једном позивам српске гледаоце да гледају наше филмове. Надам се да ће то такође помоћи да се проживи овај тешки период.
Коментари