Нада Шаргин: Имам хиљаду и по страна новог сценарија да прочитам

Нада Шаргин, првакиња Драме Народног позоришта у Београду, сада стиже на Први програм РТС-а, као Наталија у серији Калуп.

Уметници су се због коронавируса преселили на друштвене мреже. Ваша матична кућа, Народно позориште у Београду, на свом сајту приказује драмске, оперске и балетске представе. Прва је била Бела кафа у којој тумачите Зорку Шишарку. Шта мислите о тој идеји?

– На питање Народног позоришта у Београду, коју би представу гледали, многи су одговорили да је то 'Бела кафа'. Идеја је сјајна и колико сам чула и друга позоришта ће тако радити. Само је важно да то буде што бољи снимак представа.

Шта читате ових дана?

– Имам хиљаду и по страна новог сценарија да прочитам за један пројекат који је због ове ситуације одложен, а прочитала сам 400 страна. Много тога је за читање, за тај, али и још један пројекат. Иако ће читање бити професионално, штиво је одлично, тако да имам срећу – читаћу нешто што је стварно доброг садржаја.

ТВ серија Калуп, у средиште пажње ставља случај трговине бебама. Главни јунаци су бивши полицајац, сада приватни истражитељ, који на позив групе родитеља несталих беба покушава да дође до истине, и мајка која за истином трага више од двадесет година. Како сте припремали улогу Наталије?

Радили смо из дана у дан. Причала сам с Вуком Ршумовићем, сценаристом и редитељем серије, у ком правцу иде прича и ко је та жена. Мени се учинило, као и Вуку, да је она неко ко се много борио за решење проблема пре двадесет година. А онда као да се зауставила, утрнула и као да је стала у времену и простору. Остала је сама у томе, све док је главни мушки лик у серији, поново није покренуо да ипак пронађе истину. Као глумац и као човек покушаваш да разумеш шта је то у људима, каква је то борба када остану сами и како појединац може да држави постави питања. У серији су исповести људи који су у реалном животу питали, али одговоре нису добили. Серија не даје одговоре, али поставља конкретна питања.

Ваша јунакиња не наилази увек на разумевање своје околине. Каква је Наталија?

– Многи људи не могу да издрже константна питања и борбе. Неки људи се повуку, али имају и право на то. Неки људи не могу да издрже, желе да наставе даље, и неки око ње су то и урадили. Шта је снага? Да ли је снага наставити даље? Можда. Или је снага, и после стагнације, ипак истерати ствари до краја? Не знам. Вероватно и једно и друго. Зависи од тога ко је за шта спреман. Неки људи после великих трагедија, недоумица, то оставе иза себе, а неки сачекају и двадесет година да се ствари разреше. И једним и другима могу да припишем снагу, па и свом лику.

Колико су важни уметнички пројекти који третирају друштвено ангажоване теме?

– Јако су важни. Играла сам у серији 'Груди' која је друштвено ангажована на један топао начин. У тој серији има много хумора, топлине, нечега што ја јако волим. У филму 'Отац' је то доста драмски. 'Отац' је јако важан филм, као и овај пројекат 'Калуп'.