Нина Живанчевић: Изолација прија, али не када је наметнута

Нина Живанчевић, песникиња, есејиста, књижевни критичар и преводилац. Ауторка је 15 поетских збирки на српском, француском и енглеском језику. Објавила је неколико романа и две збирке приповедака. Докторирала је на рецепцији дела Милоша Црњанског. Њени текстови имали су бројне адаптације за радио и телевизију у Београду, Лондону и Паризу. Предаје књижевност и авангардни британски филм на Сорбони и на Католичком институту у Паризу.

У којој мери је пандемија коронавируса, пореметила Ваш живот у Паризу ?

– Није исувише, писци су по природи бића – усамљеници. Па као да нам је епидемија свима дала мало више времена да читамо и пишемо; оно што најтеже пада свима у Паризу, а и у целом свету, је изолација. Када ову човек сам бира, у креативне сврхе, она прија, али не овако, када је наметнута.

И у Паризу важе посебна правила понашања, која, колико видимо, Французи тешко прихватају? Шта Вам је у овим данима најтеже?

– Када говоре о националном менталитету, Французи важе за недисциплиноване медитеранце, не воле јарам ни стегу, али су и филозофи који, још од Монтења говоре: чему све то, наметнуте ужасне предострожне мере? Свако има свој судњи дан. Најтеже ми пада толико панике и беспомоћности. Нисам квалификована да реагујем као друштвени радник и психолог, а осећам - ако већ толико људи воли моје писмо, обавезна сам да одговорим - написала сам на својој фејсбук страници нешто о породици и одрастању, о мајци која је као млада лекарка прошла Сремски фронт, добила медаљу за храброст и која нам је свима забранила да будемо слаби и болесни.

Како реагује Ваше стваралачко биће?

– Оно тренутно следи започете рукописе и пројекте, не стварам ништа ново у овом часу, јер одиста не верујем да музе и топови иду заједно. Дивим се ауторима попут Ремарка, Камија, Ћосића и Бранка Ћопића, али не видим себе ту - и слажем се, надасве, не треба да се окрећемо за собом, доћи ће искра неког креативнијег тренутка.

Какве поуке ће западна друштва извући из ове ситуације?

– Добро питање! Ха, чини се да никада довољно не научимо од историје. Треба људи да читају сада старе списе о кугама, Декамерон, на пример. У тим сведочанствима су садржана упутства и наук, сигурна сам.

Шта себи говорите ових дана?

– Да сунце и даље сија, да ће све ово једном проћи, можда не ускоро, али хоће...Истовремено ту је и реални страх да ће епидемија имати ужасне, још ужасније последице на већ пољуљану економију свих земаља - али треба човек да брани своје достојанство, ко што рекох већ у оној песми: "У највећој беди опстаје људски дух/коме се дивим и коме певам ову песму". Тако себе бодрим и присећам се своје храбрости док сам писала ту песму (током економске блокаде, средином или крајем деведесетих у Београду).

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 25. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње