Роми на великом платну – од првог филма до савремене српске кинематографије

У Српској академији наука и уметности одржана је трибина „Роми у српској кинематографији – културни допринос и модели представљања“, на којој је било речи о уметничком и друштвеном контексту приказивања Рома на филму. Од првих остварења до филмова који су обележили домаћу кинематографију, учесници су анализирали начин на који су ромска култура, музика и идентитет представљени на великом платну.

„Скупљачи перја“, „Ко то тамо пева“, „Дом за вешање“ и „Црна мачка, бели мачор“ чине велику четворку филмова у којима се појављују Роми, а који су највише анализирани у домаћој кинематографији.

Учесници трибине осврнули су се и на први филм о Ромима, „Циганска свадба Бибији“, снимљен 1913. године.

Те године су Светозар Боторић и Чича Илија Станојевић отпутовали у Париз како би продали два филма. Компанија „Пате“ откупила је само „Циганску свадбу Бибији“. Према тумачењу изнетом на трибини, реч је о првом извозном филмском производу српске кинематографије, чиме је започела транснационална размена ромског културног капитала.

Различити модели представљања Рома

Филмови о Ромима могу се посматрати кроз различите моделе представљања. Фолклорном моделу припада филм „Циганка“ Војислава Нановића, док је пример социјално маргинализујућег модела „Анђео чувар“ Горана Паскаљевића. Модел ауторске глобалне стилизације представљен је филмом „Дом за вешање“ Емира Кустурице.

Видљивост Рома у југословенској и српској кинематографији изузетна је у односу на њихову мању видљивост у друштву. Ипак, у богатој филмографији посвећеној ромској заједници понављају се одређени обрасци.

„Иако је реч о веома богатој филмографији о Ромима, која траје дуго и жанровски је различита, и даље је најзаступљенији тип актера, када су Роми у питању, архетип ромског музичара“, истакнуто је на трибини.

У највећем броју филмова Роми су приказани као музичари, и то одрасли мушкарци. Ипак, лик Ленче из „Скупљача перја“ остао је можда и најпознатија улога Ромкиње у домаћој кинематографији.

Ромска музика као важан део филмског израза

На трибини је указано и на значај ромске музике у филму, као и на парадокс да је њен утицај на кинематографију знатно видљивији од присуства Рома у ширем друштвеном животу.

Иако српска кинематографија не бележи ромске редитеље, емоције које ромски ликови и музика изазивају код публике оставиле су снажан траг у филмској уметности.

Уметнички и социјални контекст остају испреплетени када се говори о представљању Рома на великом платну, закључак је трибине одржане у Српској академији наука и уметности.

понедељак, 16. новембар 2026.
11° C