Музика коју не приметимо, а промени све – седмоструки кандидат за Еми и Греми открива тајне заната за РТС
Један од најпознатијих музичких супервизора у Холивуду Томас Голубић, одржао је мастер клас филмским ауторима, композиторима и продуцентима у Ложионици. Седмоструки кандидат за награде Еми и Греми, ексклузивно је говорио за Дневник.
Радују ме српски филмски аутори. Осећам да су млади људи спремни да уложе труд, да пронађу друге људе, да се појаве на местима попут Ложионице. За мене је то велики дар ако макар једна особа из публике осети да може да оде кући и нешто напише, или ступи у контакт са филмским аутором с којим жели да сарађује, то је оно најузбудљивије. Снимање филмова је тешко, било где да сте, објашњава Голубић.
Радили сте на музици за бројне култне телевизијске серије попут Чиста хемија, Окружен мртвима. На који музички избор сте посебно поносни?
– Један од пројеката који највише волим не зна много људи, зове се Халт анд Цатцх фире, то је серија телевизијске мреже АМЦ, радња је пратила причу неколико предузетниика из света технологије који нису били суперзвезде. Нису били победници. Били су они други, људи који су покушавали, али нису успели да буду на самом врху. Могао сам да креирам музичку атмосферу и карактер сваког лика на јасно дефинисан начин. Као платно на којем можете да сликате.
Да ли млади филмски ствараоци истински схватају значај музике у фиилмским и телевизијским пројектима?
– Музика не мора да буде у центру пажње. Аутори попут Квентина Тарантина, користе музику на промишљен и упечатљив начин. Мислим да је то допринело томе да људи више обраћају пажњу на неку музику. Ја волим да будем мало суптилнији, на неки начин надам се да музика неће бити превише примећена. Она само треба да промени искуство публиике.
Како препознајете тренутак када је нека песма идеалан избор за одређену сцену?
– Део тога је практичне природе. Рецимо, имамо сцену у којој ви и ја разговарамо, размишљао бих - да ли желимо музику у позадини? Да ли ће одвлачити пажњу или помоћи сцени? Да ли постоји неки подтекст у нашем односу који могу да изразим кроз музику? Да ли желим да све буде веома реалистично? Да ли желим да музика буде ненаметљива? Постоји много фактора. Зато увек размишљам о свакој сцени из свих углова - Из угла сваког лика, редитеља и публике.
