Горан Старчевић: „Тврђава“ је прича о породици као последњем бедему

Косценариста Тврђаве каже да аутор не може унапред знати да ли ће дело дотаћи публику, већ да је најважније искрено испричати причу. Идеја за Тврђаву, како је објаснио, настала је још током студија на Факултету драмских уметности, уз менторство професора Ђорђа Милосављевића, а касније се раду на сценарију придружио и професор Мирко Стојковић. Циљ је био да се екранизује прича која до тада није имала ни филмску ни телевизијску форму.

Старчевић је имао свега осам месеци када је са породицом избегао у Београд током „Олује“, а сценариста је рекао да је његова судбина истовремено лична и универзална.

Истакао је да су његова породица и многе друге биле препуштене саме себи, али да су у Србији пронашли нови дом и подршку, због чега осећа велику захвалност према држави и људима који су их прихватили.

На питање која сцена му је била најтежа за писање, Старчевић је издвојио секвенце које приказују саму „Олују“, страдање главних јунака и напад на Петровачку цесту. Признао је да је управо током писања тих сцена најинтензивније проживљавао бол и емоције које су касније пренете на екран.

Глумац Јова Максић, оценио је да Тврђава заслужује репризно емитовање због свог квалитета. јер серија представља својеврстан споменик сећања и културно наслеђе за будуће генерације, нагласивши да је њена највећа вредност то што није постала политички памфлет, већ искрена прича о људским судбинама. Посебно је похвалио Старчевићев сценарио и рад редитеља, истакавши да су успели да на поштен начин прикажу страдање људи.

Старчевић је објаснио да Тврђава представља породицу као најчвршћи ослонац и бедем који човека одржава и у најтежим тренуцима.

Додао је да је завршница серије намерно оставила трачак наде, јер је желео да публика, упркос трагедији, добије поруку да се живот наставља. Открио је и да је радни наслов серије био „Копре Недри“, што на икавици значи „преко Дрине“, али да је на крају прихваћен назив Тврђава, који најбоље одражава суштину приче.