Душан Убовић, аутор филма о Појасу Пресвете Богородице који стиже у Београд: Много тога је први пут приказано пред нашом камером

У објави на друштвеној мрежи Инстаграм наводи се да ће Појас и Крст посебним летом донети игуман светогорског манастира Ватопеда Јефрем, са братством. Дочек светиње биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17 часова, када ће Патријарх српски Порфирије служити празнично вечерње. Светиња има нераскидиву повезаност са Србијом и кнезом Лазаром који је однео појас Богородице на Хиландар у четрнаестом веку. Сада се он враћа у Београд. 

„Важно је да објаснимо зашто је Свети појас Пресвете Богородице најважнија светиња Свете Горе. Цела Света Гора са двадесет манастира има толико светиња, толико реликвија, толико црквених сасуда, велелепних и изузетних икона, делова часног крста, заиста – невероватан број великих светиња”, рекао је Убовић и додао да је појас стар две хиљаде година, као и да га је, према предању, својим рукама, направила сама Богородица.

„То је физички доказ, физички, права, једина ствар из живота Богородице и њеног сина која је опстала све ово време. И многи постављају питање како је могуће да нешто што је старо две хиљаде година и што је практично платно, јер је она то сама плела од камиље длаке. Игуман нам је објаснио у разговору како је то могло да се догоди.

И он је рекао да је у јеврејском народу био обичај да жене саме плету појас који предају супругу на дан венчања. Пошто Богородица није имала супруга, она је имала тај појас код себе све време. Имала га је кад је добила благе вести да ће родити Исуса. Имала га је и кад је Исус разапет, имала га је код себе и кад је она, био је на њој и кад се она упокојила. Три дана после тога га је она предала Светом Томи”, испричао је аутор филма о Појасу Пресвете Богородице.

Спас у златним нитима

Убовић преноси сазнања и о томе како је појас опстао две хиљаде година.

„Игуман манастира каже да се само промишљу Богородице и појаса у једном моменту десило да је краљица Зое, која је била страшно болесна, јавила јој се Богородица и рекла да јој она може помоћи, односно њен појас. Тај појас до тада није нигде излаган, али га је она пронашла и заиста јој је помогао да она оздрави. Онда га је она са златном нити опшила, и тај појас сада долази у Србију, а игуман каже да сад нам научници доказују да је захваљујући тој златној нити опстао. Иначе, камиља длака не би опстала две хиљаде година“, испричао је.

Игуман Јефрем: Молимо се за српску браћу

Екипа РТС-а питала је игумана Јефрема о злу које се догађа у свету и како се борити против овога што се сада дешава у једно невероватно страдално време.

„Политичка ситуација у свету није добра, али ми се молимо. Као што видите, сваког дана клечимо на светој литургији и молимо се да престану ратови, јер нажалост, много се раширио грех. Сви смо грешни. Треба да имамо покајање, покајање, покајање. Покајање је то што има Божију благодет за нас грешне. И молимо се непрестано са много бола да људи имају покајање. Надам се, а и сигуран сам да ће присуство Светог појаса у Београду много помоћи нашој српској браћи која су заиста претрпела разне неправде и разне нападе од светских моћника. Имамо и питање Косова, које је стварно велика неправда за српску државу. Зато се и ми молимо за нашу српску браћу, што нас повезује заједничка православна вера, и увек се са љубављу односимо према Србима, као што су и Срби према Грцима увек показивали једну духовну повезаност. Зато и очекујемо са радошћу сусрет са браћом Србима”, рекао је игуман Јефрем, који је од 1990. године игуман једног од најважнијих манастира на целој Светој Гори.

Ватопед је по свему најмоћнији на Светој Гори.

„Кад овако говори један игуман који има седамдесет година, ја кажем да није седамдесет година стар, него седамдесет година млад. На Светој Гори те људе зову геронда, старац. Један изузетан човек који је, не само што је нама дао интервју и говорио за нашу кућу. Него је сваком од нас који смо били, а био сам тамо са двојицом сниматеља, дао неке савете и помогао како можемо да решимо наше проблеме у животу. Један изузетан, изузетан старац. И он долази заједно са, он доноси појас са деветорицом монаха из манастира Ватопед“, каже Убовић.

„Мислим да никада до сада, сигуран сам да никада до сада нико није забележио ово што је геронда Јефрем нама омогућио да снимимо. У филму се пет пута отварају врата и то сам намерно направио тако да, заиста отварамо врата неких светова који обични људи не виде. Многе ствари је први пут показао пред нашом камером. Неке ствари нам је показао, а нисмо смели ни да сликамо, тако да ће људи у Србији заиста први пут моћи да виде неке од светиња, неке од икона из трећег века, из једанаестог века. Не смем све да кажем, али, колико је тамо све другачије, моћније и боље, можда говори податак да је у једном моменту кад смо ушли да сликамо трпезарију коју је подигао наш Свети Сава, чак доле на мермерном поду има једно место докле је била та првобитна трпезарија, касније је дозидана и проширена, докле је Свети Сава направио. И кад смо ушли то да сликамо, у самом врху тамо где седи игуман, стоји једна камера, и сниматељ Хаџи Владан каже – Морам да погледам, и оде да погледа ту камеру која служи само када игуман на крају има неку беседу. На крају трпезе он се некада обрати посетиоцима и то сликају са том камером. И Хаџи Владан приђе, погледа камеру и каже – Знао сам. Три пута боља од наше. Такав је Ватопед“, поделио је искуства Убовић.

Благослов Појаса

Манастир Ватопед угости седамдесет хиљада поклоника сваке године, и сви који дођу тамо добију и смештај и два оброка дневно. 

„И сви добију једно паковање у коме се налази трака која је освештана на појасу Пресвете Богородице, и једна књижица на шест језика која објашњава како се то користи. И док смо снимали појас и док смо снимали, ту причу, кад су се разишли људи којих је стално, тамо увек много, у једном моменту, замолио монаха Кирила који, који нам је причао о том појасу и то ћете видети у филму, да ли можемо да добијемо благослов тог Појаса.

Он нам је рекао да клекнемо. И онда је ставио тај кивот који је прекрасно украшен са појасом Богородице, ставио је сваком на главу, изговорио наше име, изговорио молитву. И ја сам често на Светој Гори. Доживео сам много лепих тренутака и два пута сам се попео на Атос и видео неке ствари, али то нисам никада доживео. И питао сам игумана после тога смо имали интервју – Шта је то било? И Јефрем каже – Е, па видите, то је то. Не само то што је то материјални предмет који је носила Богородица, која је дирала својим рукама, која га је направила. То је то материјално, али ви сте добили надматеријални благослов Мајке Божје”, испричао је Душан Убовић.

Истиче да прича у филму јесте прича о појасу, и прича о Ватопеду, али и да та прича не може да постоји без нашег Светог Саве и Симеона. 

„Манастир Ватопед је манастир који су Свети Сава и Свети Симеон значајно помогли и они их воде чак као друге ктиторе манастира. Свуда су њихове фреске. Један део манастира са три параклиса, то су торњеви, куле, овај, три пирга са, са параклисима, црквицама, велику болницу… све је то подигао Свети Сава и они га заиста поштују и славе. Контакти са Хиландаром, манастира, сви манастири имају своје братске манастире.  Ватопед је значајно помогао Србији тако што је тај посед на коме се подигао манастир Хиландар је посед Пчелињака манастира Ватопед“, објаснио је Убовић.

Девет дана у Храму Светог Саве

Појас је пре петнаест година био у Русији и сада долази у Србију. Био је у Грчкој.

„После Русије први пут долази код нас. И ми смо ово радили, и много је важно што је цео пројекат и доласка и тако даље, иза њега су стали и држава и Црква. Долази на позив патријарха Порфирија и све ће се догађати уз његов благослов”, каже Убовић и подсећа да Појас стиже у среду: „У среду поподне је у Вазнесенској цркви. У четвртак је Спасовданска литија до Храма Светог Саве и девет дана ће појас бити у Храму Светог Саве. Ако буде било потребно и ноћу да би сви који желе да га виде и целивају, да добију благослов то могли, и дању и ноћу ће бити то омогућено“, најавио је Душан Убовић, уредник и аутор емисије Појас Богородице са Свете Горе.