Апел филмске елите: Реформа ЕУ фондова прети да угрози европску кинематографију

Уочи престижног Филмског фестивала у Кану, европска филмска заједница подигла је глас против предложене реформе кључног програма финансирања Европске уније.

Више од 4.700 истакнутих личности из света филма, међу којима су редитељи Павел Павликовски, Лукас Донт, Родриго Сорогојен, Јоргос Лантимос и Френсис Форд Копола, као и глумци Жилијет Бинош, Сандра Хилер и Стелан Скарсгард, потписало је отворено писмо под називом „Европи је потребан биоскоп, биоскопу је потребна Европа".

Они изражавају дубоку забринутост да би планиране промене могле да разводне виталну подршку европској кинематографији, угрожавајући њену независност и глобалну конкурентност.

Шта је улог: Будућност програма МЕДИА

У средишту спора је будућност програма МЕДИА, који је у оквиру ширег програма „Креативна Европа" последњих 35 година био кључни покретач филмске и ТВ индустрије у Европској унији.

Овај програм је одиграо пресудну улогу у подршци развоју, продукцији и дистрибуцији хиљада европских филмова, подстичући копродукције и помажући им да дођу до публике изван националних граница.

Међу недавним добитницима Оскара које је подржао налазе се и остварења као што су Сентиментална вредност, Анатомија пада и Миљеница, што сведочи о његовом немерљивом утицају.

Проблем настаје због плана Европске комисије да од 2028. године замени постојећи оквир новим, ширим програмом под називом АгораЕУ. Унутар њега, посебан програм за филм и аудиовизуелна дела био би спојен са другим секторима, попут видео-игара и информативних медија, под јединственом капом Медиа+.

Главни страх филмске заједнице је да ће специфичне потребе и културни значај кинематографије бити занемарени у тако широко дефинисаном програму.

Према предлогу, буџет за нови програм би могао да буде већи на папиру, али без јасних гаранција. Док је буџет програма МЕДИА за период 2021-2027 износио 2,44 милијарде евра, предлог за нови, обједињени програм Медиа+ износи 3,2 милијарде евра за период 2028-2034.

Међутим, филмски ствараоци упозоравају да то не гарантује ништа, јер би се средства делила са знатно више сектора. Због тога је седамнаест индустријских тела још у априлу позвало ЕУ да јасно определи најмање 2,83 милијарде евра искључиво за филмски и аудиовизуелни сектор.

Темпирана порука пред Кан

Време објављивања апела није случајно. Европска комесарка Хена Виркунен требало би да присуствује Канском фестивалу 15. и 16. маја, управо у време када државе чланице ЕУ припремају свој први званични став о предлогу. Потписници писма се надају да ће њихов јединствени глас утицати на доносиоце одлука пре него што коначна одлука буде донета.

У свом саопштењу, филмски професионалци јасно истичу своје страхове.

„Иако се укупан буџет може повећати, тренутно не постоји гаранција наменског финансирања за филмски и аудиовизуелни сектор, што изазива велику забринутост у целој индустрији о будућности независне продукције, биоскопске дистрибуције, обуке и културне разноликости у Европи", наводи се у апелу филмских стваралаца.

Судбина демократије и филма су повезане

Ова дебата се одвија у време великих изазова за европски филм. У писму се наглашава притисак под којим се налази способност Европе да прича сопствене приче у окружењу којим доминира садржај са других континената, успон глобалних стриминг платформи, пад посете биоскопима и појава вештачке интелигенције.

Постоји све већи осећај да се аудиовизуелна политика ЕУ последњих година преусмерила са културних циљева на индустријске и дигиталне, што, како тврде уметници, на крају највише користи ваневропским конкурентима.

„Сада је време да напишемо следеће поглавље приче о европском филму, са још већом амбицијом, сразмерном изазовима са којима се суочавамо", наводи се у писму.

Отворено писмо се завршава снажном поруком која превазилази питање финансирања и дотиче се саме суштине европског идентитета. Како истичу потписници, исход предстојећих одлука о програму АгораЕУ биће кључни показатељ посвећености Европске уније свом кинематографском наслеђу и креативној будућности.

„Не смемо пропустити да видимо да су судбина демократије и судбина филма, обе рођене у Европи, интимно повезане."