„Хронологија једног бомбардовања" као трајни историјски запис – трећи део вечерас на РТС-у

Ауторка серијала Слађана Зарић, говорила је између осталог и о томе, какве су биле реакције гледалаца после емитовања прва два дела Хронологије.

„Реакције људи су јако позитивне, зато што некако, чини ми се, да су многи људи заборавили или потиснули оно што нам се дешавало. А можда и у гомили тих информација и гомили тих догађања смо многе ствари и заборавили. Заборавили смо кад је шта било, можда смо заборавили и тај узрочно-последични низ, који евидентно један догађај условљава шта ће се следећи пут десити. Тако да морам да признам да тај филм на Јутјубу има већ приличан број гледалаца, а цео овај серијал ће бити на Јутјуб каналу РТС-а", наводи ауторка серијала.

Напомиње да је трећи део серије који говори о касетним бомбама „тужан": „То је тежак период. Период када се интензивирају напади и ту је Ниш, то су Савине воде, причу коју су многи од нас заборавили. То је и  један контролни пункт који се налази близу Пећи, између Косова и Метохије и Црне Горе где су такође бачене касетне бомбе, и ту се говори и о великом броју страдалих у аутобусу... Ту је и врло занимљиво сведочење НАТО пилота".

Део филма се односи и на 7. мај, када је касетним бомбама погођен центар Ниша, и део око пијаце, као и део око болнице. НАТО је званично саопштио да је то била грешка пилота.

„Јесте да је циљ био аеродром, а да је грешком пилота бомба, и то баш касетне бомбе, пале су на цивилно становништво Ниша. Заиста то јесте један од најтрагичнијих догађаја који се одиграо током НАТО бомбардовања. Али ја морам да признам да сам радићи овај серијал, са том временском дистанцом од 20 и нешто година, гледајући све те снимке, монтирајући тај догађај један за другим, просто поставила себи питање – како смо ми уопшет живи", искрена је Зарићева.

Каже да је рађен један број документарних филмова који су се бавили бомбардовањем, као и публикације, али да је ово прва хронологија која „из дана у дан прича шта се дешавало".

„Ја сам имала новинарски тим. Урадили смо озбиљно истраживање, не само наших извора и наших сведока, већ и НАТО извора и онда смо дошли до података да је НАТО у ствари имао пет фаза бомбардовања. И две фазе су се мењале. Прва фаза је била фаза од три дана кад су гађали искључиво војне циљеве, потом почиње друга фаза где већ имамо и прве цивилне жртве, онда трећа, која се негде поклапа са Самитом и јубилејем у Бриселу, и четврта фаза која је врло, врло интензивна. Оно што је врло занимљиво управо на том Самиту је дато зелено светло, да се гађа све оно што би допринело паду система, односно крају рата", каже ауторка Хронологије.

Траг за нове генерације

Говорећи о сарадњи са саговорницима, Зарићева каже да, када је реч о људима који су из Србије, то није био проблем.

„Тај низ филмова можда које сам ја радила су и оставиле неки траг, тако да ја заиста немам проблем да ме саговорници одбијају, чак врло радо прихватају, јер ти филмови имају гледаност, ти филмови, како да вам кажем, имају гледаност и премијерном емитовању и у репризама. Просто људи некако схватају да то јесте некакав трајан историјски запис који ће сутра неке нове генерације, неки нови историчари на основу управо тих сведочења радити можда некакве књиге", наводи Зарићева.

Ауторка Хронологије о НАТО бомбардовању додаје да, када је реч о иностраним саговорницима,  планира још један део који ће бити следеће године, и да је одлучила да постави питање „Зашто се догодило бомбардовање"...

„Зашто сам оставила као посебан филм, и ту ће одговоре давати искључиво странци", најавила је Слађана Зарић.