Мики Крстовић: За мене је глума љубав и посао, и нешто у чему уживам

У паузи између проба за нову представу, глумац Миодраг Мики Крстовић, добитник награде „Татјана Лукјанова“, која му је додељена на Дан Београдског драмског позоришта, говорио је за РТС о том признању, али и о каријери дугој пола века.

Неколико дана после уручења угледног признања које носи име легендарне глумице Београдског драмског позоришта, Татјане Лукјанове, лауреата, глумца Миодрага Микија Крстовића затичемо у радној атмосфери. У току је припема нове представе, а у паузи између проба, открива нам колико му значи ова награда која се додељује за укупан допринос позоришном животу Србије.

„Не спадам у оне које чекају или надају се награди. Па кад је добијем, самим тим је и дража. Шта да вам кажем, заиста сам онако био затечен, али и пресрећан, поносан и пресрећан.“

За вас је Београдско драмско позориште посебно и по томе што сте ту одиграли своју прву, и то дипломску представу?

„Наш драги Миленко је смислио да свако од нас изабере шта би да ради и да с тим дипломира. Тако да смо, ево, на овој сцени Јадранка Селец, Весна Чипчић и ја играли Госпођицу Јулију. Иначе су ове моје драге две колегинице у овом позоришту провеле свој радни век. Тако да, ето, то је било, чак памтим, 27. јуна 1977. године.“

За представу Цемент Београд, у којој игра заједно са познатом словеначком глумицом Миленом Зупанчић, добио је већ бројна признања, између осталих и Награду „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду. Представа према драми Хајнера Милера, у режији Себастијана Хорвата, је специфична и по томе што у првом делу играју млади глумци, пуни енергије, док у другом публика види стари стан, прилично пропао, као и, каже Мики Крстић, и двоје људи које Милена и он играју.

Осим у Београдском драмском позоришту, Миодраг Мики Крстовић игра и на другим сценама – у Народном позоришту, Звездара театру, Атељеу 212, а на филмском платну се први пут појавио пре тачно пола века, у чувеним Врховима Зеленгоре, после којих су уследили бројни филмови и ТВ серије.

„Мени је најважније што сам имао неки континуитет јер сам, ево, рекли сте, 1975. сам снимио први филм Врхови Зеленгоре и притом је небитно да ли је улога велика или мања, важно је да та улога има неки смисао и да она нешто значи у том филму, серији или шта је већ.“

После толико година у позоришту и на филму, и после ове значајне награде, како бисте дефинисали шта је за вас глума?

„Пре свега за мене је глума љубав. А опет, с друге стране, да не кажем посао, нешто у чему ја уживам. Јер мислим да без љубави, то знате, љубав, посвећеност, без тога мислим да онда не би ни било резултата.“

Глумца Микија Крстовића гледаћемо ускоро у новој представи Београдског драмског позоришта, Свака птица своме јату, у режији Дина Мустафића. Премијера је заказана за 27. март.