Побједа о серији „Сабља“: Аутентичан приказ алармантног догађаја

Драган Мићановић вјерно дочарава сталоженост и интелигенцију покојног премијера, којем је морални компас показао пут којим треба да иде, оцена је којом подгорички лист Побједа започиње текст о РТС-овој серији Сабља.

„Најишчекиванија серија године из региона коначно је стигла. Након много пуцњева у празно разних медија прије емитовања и теорија завјере о разлозима због којих је њено ТВ приказивање, након премијере у фебруару, одложено за јесен, Сабља је напокон на РТС-у и ХБО Максу. И, као што се могло и претпоставити, убрзано руши све рекорде гледаности“, наводи подгорички лист.

Иако се истиче да је можда рано за давање суда након емитовања четири епизоде, то јест половине серије, Сабљи је додељена оцена 4,3 (од 5) и похвала да је у питању квалитетна прича која „пратећи историјска дешавања с убацивањем архивских снимака попут сахране или хапшења земунаца, уз личну интерпретацију аутора, пружа аутентичан приказ алармантног догађаја који је оставио тешке посљедице на становнике Србије, али и регије“.

Подгорички лист наводи да су Станковић, Тагић и Пелевић направили напету, брзу и занимљиву серију, чија се свака епизода ишчекује са великим нестрпљењем, те да без икаквих потешкоћа, уводе велики број ликова, које уопште није компликовано пратити. „Поигравајући се с актерима, распетљавају дио по дио клупка који, с оваквим драматуршким концептом, без празног хода, држи у неизвјесности, иако је познато што се догодило на крају.“

Уз похвале упућене глумцима Драгану Мићановићу, Милици Гојковић, Лазару Тасићу, Дубравки Ковјанић и Љубомиру Бандовићу за одличне интерпретације ликова, Побједа наглашава да серија нуди увид у свет у који не желимо да крочимо: „Без апсурдних обрта, све је суптилније и разрађеније него оно на што смо навикли у тематски сличним серијама, које су препуне мамаца, док је избјегнуто и упадање у сензационализам. Иако серији повремено фале дијалози прожети интелигентним хумором са понеком друштвеном опсервацијом која гађа у мету, факат је да је направљена подробна анализа канцерогеног друштва, које чим претрпи једну трауму, одмах доживи другу и под хитно иште терапију“.

Иако је у серији много ликова, наводи лист, сви који су битни имају довољно простора да не остану дводимензионални.

Подгорички лист замера ауторима Сабље због одсуства ведрих боја, то јест депресивне естетике, што је, како се наводи, чест случај код серија снимљених на овим просторима.

„Фотографија је испрана и у сивим и модрим тоновима, без превеликог колорита. Невезано за мрачну тематику којом се бави, Сабљи фали ведрине барем у костимографији, ако не на другим мјестима. Просторије гдје се све дешава, претежно судске и полицијске собе, хладне су, а када се радња пребаци у станове или куће, то су отрцане собе или кухиње из доба социјализма, које највише подсјећају на филмове црног таласа. Неријетко се користе и аутомобили и њихов ближа околина за развој дијалога са типичним кадрирањем везаним за овај простор“, наводи лист.

Савет за решење тог проблема је промена у естетском приступу, то јест да не би шкодило ауторима, а и оку би било угодније да „повремено спази црвену, жуту или зелену боју, умјесто црне, сиве или плаве“.

„Након серије Породица о посљедњим данима Слободана Милошевића у Београду, стигла је још једна серија младих аутора, који су спреми да се суоче са блиском, трауматичном историјом и покажу што о њој мисле. Сабља пружа темељан увид о истинитим злочинима које сагледавају убиство и правду из потпуно другог угла, са надом да се тако нешто више никад не понови“, закључује се у приказу РТС-ове серије у Побједи.