Одбројавање до прве eпизоде „Сабље", са којим изазовима су се сусретали креатори политичког трилера

Серија Сабља је поред београдске премијере имала пројекције и на Сарајево филм фестивалу, на фестивалу у Лесковцу а серија је добила и позив да учествује на Канском фестивалу, где је освојила престижну награду за најбољу глумачку интерпретацију читавог ансамбла. У Брну, на једном од најзначајнијих фестивала у Европи "Serial killer", освојила је главну награду.

Серија је недавно представљена и на фестивалу српског филма Орфелин у Вашингтону, а пред њом је још (у новембру) и Talinn Black Nights у Естонији.

Креатори серије Владимир Тагић и Горан Станковић, телевизијској публици већ добро познати по серији Јутро ће променити све, кажу да су се потрудили да дају пресек друштвено-политичке ситуације у земљи од деведесетих до двехиљадитих година, држећи се фактографије, али уз уметничку слободу.

Главни ликови су измишљени, али из епизоде у епизоду наилазимо на бројне личности из наше скорашње историје.

Опрез у интерпретацији чињеница из прошлости

Аутор и редитељ Владимир Тагић је косценариста серије са Гораном Станковићем (креатор и редитељ четири епизоде), Дејаном Прћићем, Марјаном Алчевским и Мајом Пелевић.

Говорећи о уметничкој интерпретацији историјских догађаја где су у центру радње фиктивни ликови, Тагић је рекао да се на серији радило врло опрезно.

„Није баш у питању било каква серија. Не можете баш да се понашате према нашој историји на начин на који бисте се понашали према неком садржају који сте потпуно ви креирали или измислили. Значи, не можете да будете баш ни потпуно слободни”, каже Тагић, и додаје да је потребна одређена врста одговорности према теми којим се бавите.

„Тако да смо ми покушавали да нека врста наше надоградње, наше промене и онога што ми у серији мењамо, мењамо искључиво и само да би смо неке догађаје успели да сажмемо, да их драмски јасније обухватимо, јер је живот као такав превише комплексан, да би могао да се обухвати у целој својој вишеслојности и свим могућим нивоима”, изјавио је Тагић у Јутарњем програму.

Додао је да је било потребно неке ствари „ипак мало свести“: „Ми смо те наше фиктивне, то наше троје главних јунака, заправо направили комбинујући и бивајући инспирисани стварима и ликовима, које смо онда спајали са два, три нека стварна лика која знамо. Спојимо их у један, да би нам тако било просто чистије и једноставније да се у том свету креће”.

Доступност материјала за истраживање и емоције

Креатор Сабље је коментарисао и то, колико је било тешко ограничити се на осам епизода, и да ли остало још нешто што је желео да уврсти у причу о атентату на премијера, али је због трајања серије од тога морало да се одустане.

„Мислим да је осам епизода била таман мера за нас. Ми смо имали ту слободу да, ако желимо, направимо и више. Али ми нисмо желели. Ми смо мислили да је то таман. А увек имате осећај да вам нешто измиче. Колико год, шта год да направите, увек имате осећај да је можда нешто могло да буде још боље. Тако да увек имате тај осећај. То нема везе са трајањем”, објаснио је.

Са једне стране, материјали и подаци су доступни и много их је, али са друге стране у питању је догађај који је још увек свеж у свести људи, и реално је да може да изазове реакције и емоције на различитим странама. Тагић је говорио и о утицају те релативно кратке временске дистанце у раду на серији.

„Олакшавајућа је околност у смислу да вам је велики број ствари доступан, у смислу некаквих документарних филмова, емисија, докумената различите врсте... Доступни су вам зато што је то скорашња историја. Значи, имате документ о свему томе, имате фотографије улица, изглед костима... Знате како да дочарате то време, ви га се, на крају крајева сећате, што је исто јако важно да имате сећање о том времену јер имате свој доживљај“, каже Тагић.

Истиче ипак, да је отежавајућа околност много већа одговорност према том времену, јер је међу људима који ће гледати серију, велики број оних који су  савременици тог човека и тог времена: „Они просто имају свој став. Врло чврст, врло јасан став о том времену и тим догађајима. У том смислу је пред вама тежак задатак, да на неки начин њих, условно речено, задовољите“.

Зашто су подмлађивали Милоша Тимотијевића

Милош Тимотијевић у Сабљи игра Милета Луковића Кума, једног од вођа озлоглашеног земунског клана. Глумац памти добро догађаје приказане у серији, а говорио је томе како је градио овај лик. Каже да је, сазнавши да лик има 34 године, а он пре снимања, 47, или 48, питао Горана Станковића о тој разлици, и даје као одговор добио информацију да су прави ликови изгледали мало старије, а да ће њега мало подмладити.

„Ја сам прочитао биографију, нашао сам нешто што Милету Луковићу припада, нема много видео записа о њему, неких пар снимак на Јутјубу и тако неке ствари, међутим, сећам се да сам нашао неку фотографију његовог осмеха. И баш сам хтео намерно из контре да тај негде осмех, пронађем његов, и све остало што би ми влада или Горан, где би ме усмеравали, ја сам туда путовао и наравно остављајући се на мог драгу колегу Бокија Навлица, који је играо Душана Спасојевића, јер то је негде био мој кључ, та нека симбиоза и та нека синергија коју смо нас двоје стварали, то је оно што би било кључно за мој лик”, испричао је Тимотијевић.

„Схватио сам да нећемо имати никакав проблем, а онда тек за време за снимања, некако сам уживао док смо радили, и видео сам да апсолутно су спремни, да знају шта раде, знају шта траже од нас, и на крају када сам погледао те две прве две епизоде, мислим да никад у животу нисам био задовољнији нечим што сам видео”, додао је глумац.

Фотографије настале после смрти Душана Спасојевића и Милета Луковића обишле су цео свет.

Снимање мучних сцена на снегу, па повратак у реалност

Тимотијевић је пренео утиске са снимања сцене њиховог хапшења и убиства. Иако је био април, падао је снег, што му, додаје, није било лако, јер је лежао на трави, а како каже, „презире хладноћу“.

„Долазимо то јутро на сет и веје снег. Трава већ лишће озеленило, трава већ кренула, међутим, на крају смо нас двојица лежали. Никад нећу заборавити кад сам у једном тренутку отворио очи и гледам онако, лежим, они ме... костим шминка раде своје корекције и погледам, а Бокију се подвукла мајица и голо лежи, голо тело му лежи на земљи. Мени је тад било, само гледајући њега, било хладно”, испричао је глумац.

Каже да овакве улоге које подразмевају тешке и мучне сцене, у суштини не отежавају глумцу повратак у свакодневицу.

„Улога је врло компресована је била с те стране по броју снимајућих дана. Ми смо имали шест или осам снимајућих дана, ако се не варам... Али није тешко изаћи. Ја сам врло брзо некако заборавио пошто сам ишао даље, снимао сам даље. Тако да увек говорим да се најбоље излази из лика тако што прелазите у неку другу причу и радите нешто до ново”, објаснио је Тимотијевић.

Награда у Кану као признање комплетној екипи

То колико је екипа успешно улазила у ликове и изнала серију, најбоље сведочи награда у Кану. Тагић наглашава да је окупљен тим фантастичних аутора и глумаца који су осетили прилику да дају свој максимум, и додао да су и директор фотографије, сценографкиња, костимографкиња, шминкерка... радили на пројекту веома посвећено.

„Ја мислим да је то разлог зашто смо ми ту награду у Кану добили, јер се осећа, из тог платна се осећа једна невероватна енергија и потреба тог колектива да да све што има, да би направио нешто што ће да превазиђе овај сад тренутак”, објаснио је креатор серије Сабља, Владимир Тагић.