Мирјани Карановић специјално признање 17. Фестивала филмске режије у Лесковцу

Мирјана Карановић је икона промоције филма из региона у свету, од Петријиног венца Срђана Карановића, преко филмова Паскаљевића, Кустурице, Винка Брешана , Андрее Штаке, Јасмиле Жбанић, Вељка Булајића, рекао је Мирољуб Вучковић, члан Уметничког савета LIFFE-а, образлажући избор овогодишњег лауреата Специјалног признања за афирмацију регионалне филмске уметности у свету.

Према речима Инес Тановић, чланице Уметничког савета Фестивала, част је стајати поред Мирјане Карановић: „Играла је у култним филмовима босанскохерцеговачке кинематографије – Отац на службеном путу, Грбавица, На путу. То су све сјајне улоге и још више доказују да смо ми заиста регион, да имамо заједничко тржиште, да глумци могу да играју на нашем заједничком језику“.

Игор Мирковић, члан Уметничког савета, пореди филм са љубављу и Мирјану Карановић види као истакнуто лице те љубави за генерације.

„Као што се сећате када сте први пут видели тог неког ко ће се претворити у љубав вашег живота , ја се тачно сећам интревјуа у магазину Старт, који је јављао да се у Београду појавила нова, феноменална глумица, која је те године освојила награду у Пули и све остале награде. Да ми је тада неко рекао да ћу бити у прилици да управо тој глумици доделим награду, ја бих сматрао да сам имао среће“, рекао је Мирковић.

Примајући награду Мирјана Карановић је рекла да је упркос огромној жељи да буде глумица, ни сањала није да ће постати филмска глумица: „Моја каријера је кренула од филма, многи су ме убеђивали да то неће трајати, јер сам добила награде за први филм Петријин венац. Међутим, имала сам срећу да је моја каријера почела 80-тих, када је све цветало и бујало, ваљда је пред катастрофу живот најјачи“.

Када је напунила 40 година Карановићева је била уверена да ће то бити крај њене каријере, али су лепе улоге опет почеле да стижу.

„Имам срећу да живим у времену када старије глумице не седе код куће и чувају унуке, него играју улоге старијих жена. Веома сам срећна што добијам ову награду. И заслужила сам је! Стварно сам се трудила и напутовала сам се по овом нашем региону. Хвала вам“, рекла је награђена глумица и редитељка.

Награду Главног такмичарског програма Гран-при за најбољу режију 17. LIFFE-а уручио је Ирфан Менсур, члан жирија, редитељу Владимиру Перишићу за филм Lost Country.

Друга награда за режију припала је Уни Гуњак за филм Екскурзија. Редитељка је поздравила публику видео-поруком. Трећу награду за режију за филм Радничка класа иде у пакао добио је редитељ Младен Ђорђевић, који је такође захвалио у видео-поруци.

У програму Млади аутори у фокусу, жири је награду доделио турском редитељу Селману Наџару за остварење Рана оклевања.

Награда за најбољу режију у оквиру програма Студентски филм припала је Сари Радуловић за филм Свакако ћу да крварим. Добитник друге награде за режију студентског филма је Јан Креватин за остварење Јожа. Добитник треће награде у овој селекцији је Кристијан Бернард Иргл за остварење Аленка.

Домаћини свечане церемоније затварања били су глумци Петра Димитријевић и Андреј Шепетковски, а Мирјана Карановић је Фестивал прогласила затвореним речима посвећеним Горану Паскаљевићу.

„Мени су редитељи увек изазивали страхопоштовање. Увек су били обавијени мистичним ореолом, као да су носиоци тајне вештине којој тешко да ико може да приђе. Увек су нешто шапутали са стране, са директорима фотографије, са својим асистентима. Са Гораном је то било потпуно другачије. Он је мени личио на дечака који се игра, са филмом, са нама и као да је демистификовао тај процес снимања  филмова. Увек се дружио са нама у паузама, није био далек и недостижан. То памтим, ту његову непосредност према љуидма и дечачки ентузијазам. Ценим га и што није чекао да му фондови, држава дају шансу да сними нови филм. За своје филмове тражио је простор тамо где може да их снима, а то је ретко, јер је тешко. Сво моје дивљење за Горана и једна празнина која је остала иза њега“, рекла је Карановићева.

Уочи затварања 17. LIFFE-а, који је био у знаку великана српске и европске кинематографије Горана Паскаљевића, приказан је филм Земља богова, а за сам крај фестивала и филм Живи и здрави.