Радионица за развој и рад на сценарију на 17. фестивалу LIFFE у Лесковцу

Радионица о сценарију при Фестивалу филмске режије у Лесковцу (LIFFE) окупила је младе из Србије и региона. Према речима организатора, за радионицу је најбитније да, без обзира на то у којој је фази сценарио и на колико је страна написан, постоји текст на којем може да се ради.

У фокусу радионице, према речима модератора Павла Вучковића, није само сценарио, већ и финансирање, дистрибуција, режија и сви аспекти и фазе кроз које сценарио пролази.

„Радионице су углавном фокусиране на сценарио и то заиста унапреди причу и помогне око финансирања пројекта, међутим поред свега тога неопходни су редитељска експликација, тритменти, синопсиси, а затим долази снимање и све остало јер ви константно имате ревизију текстова“, истакао је Вучковић који је редитељ и селектор програма Млади аутори у фокусу и Студентски филм.

Према његовим речима, жеља организатора радионице је да све те фазе буду анализиране и да се предвиде потенцијални проблеми и у финансирању, буџету, режији, а касније и у монтажи.

„То је и моје искуство из претходних филмова. Сценарио је мењан у свим тим фазама. Битно је да људима помогнемо и из техничког и из креативног угла. Такође је јако битно сценско значење слике“, објаснио је Вучковић.

Сценариста Предраг Ђурђевић, модератор радионице и члан жирија програма Студентски филм, примећује да студенти на доста личан начин бирају теме, па су се због тога трудили да у њиховим идејама пронађу универзалност.

„Саветујемо их како да дођу до нечега што је виши ниво од студентског филма, како да уђу у професионални живот са својим сценаријима, како да пронађу продуцента који ће обезбедити новац за снимање филма. Усмеравамо их ка фодовима, да сценарији буду што пре спремни за реализацију“, прецизирао је Ђурђевић.

Како каже, приметно је међу радовима нема друштвено критичких тема, те да се млади баве личним проблемима њихових генерација. „Очигледно генерације нису окренуте друштвеним збивањима, не интересује их политика, што ме чуди, јер наша кинематографија јесте позната у неким најуспешнијим периодима по друштвено ангажованим темама. Али, свака генерација носи нешто своје“, истакао је Ђурђевић и додао да је вишеслојност приче изузетно важна, да се из другог, па и трећег плана осети и ангажованост.

Ана Вучићевић из Чачка је завршила основне студије драматургије на ФДУ, а сада је на мастеру режије на истом факултету.

За радионицу о сценарију на фестивалу LIFFE препоручио је професор Стефан Арсенијевић, а у Лесковцу ради на развијању свог дугометражног филма Рођен у цвећу ливада.

Сценарио, који је написала на трећој години студија код ментора Ђорђа Милосављевића, подржао је Филмски центар Србије.

Пошто је трећа година усмерена ка жанровима и она је била условљена да поштује правила жанра.

„Написала сам мелодраму, љубавну причу у социјалном контексту, смештену у 60-те године прошлог века. Инспирисана је животом мог деде али сам доста тога надоградила и измислила. Главна линија и главни лик је мој деда. Мени је значајно да на овим радионицама схватим како да објасним своју причу, да видим како други реагују на њу и да научим како да је најбоље представим“, објашњава Ана.

Према њеним речима, то је изузетно важно због конкурса, презентације и промоције пројекта.

„Знам да то не може да се сними сутра, али ми је важно да тај пројекат одржим у животу, да се прича о томе и да када једног дана буде снимљен људи знају да су били део тога као учесници или ментори“, рекла је учесница радионице.

Ана Вучићевић је летос снимила дипломски филм Базен рупа који ће вероватно бити готов следеће године.

Базен рупа је прича о несвакидашњем базену – рупа је покривена најлоном и ту сипана вода. На „базен“ одлазе две тинејџерке које се разочарају и у базен, јер су мислиле да је феноменалан, али је базен без везе. На тај базен их је позвала заједничка симпатија. И као што се разочарају у базен, разочарају се и у њега.