Зоран Цвијановић: Серија „Тунел“ нас подсећа да не постоји мала и велика неправда
Прве две епизоде напетог психолошког трилера „Тунел“ приказане су претходног викенда на Првом програму РТС-а. Предстоји још десет прича инспирисаних истинитим полицијским случајевима. Око милион гледалаца имала је епизода у којој је главни јунак био гост Београдске хронике, глумац Зоран Цвијановић.
Коментари свих оних који су гледали другу епизоду серије Тунел наглашавају маестралну глуму Зорана Цвијановића који је тумачио лик мирног породичног човека, бившег кошаркаша, оца двоје деце, кога је једна животна неправда навела да пређе границу.
„Па, доживео је неправду. Једноставно, нека врста иживљавања његовог бившег ђака који је стицајем околности син високопозиционираног функционера у његовом граду. Ту се створила нека комбинација која је за њега била неподношљива, јер он није могао правду да добије неким регуларним, редовним поступком, преко суда или адвоката или свега тога заједно“, објашњава Цвијановић.
Свака од тих малих људских судбина се ломи на некој неправди, додаје гост Београдске хронике, што нас стално подсећа да не постоји велика и мала неправда, да је неправда увек неправда, а да су само последице које та неправда покрене и изазове су онда велике или мале.
Истините приче
Петар Ристовски, један од редитеља серије, истражио је више од 300 случајева који се налазе у полицијским досијеима и одабрао 11 који су били најинтригантнији у претходних 20 година.
Епизода од недље је у највећој мери истинита, наглашава Зоран Цвијановић, и то захваљујући Петру Ристовском који је годинама истраживао тај материјал и осетио филмски потенцијал који лежи у њему.
„С друге стране, то је једна тема коју бисмо буквално могли да користимо да објаснимо термин незнани јунак. Иза тих прича стоји комплетно једно одељење, то преговарачко одељење МУП-а Србије који су потпуно људи из сенке које нико практично и не познаје. И хвала богу да већина људи њих не познаје, јер када њих упознаш значи да је живот дошао у велики шкрипац“, напомиње Цвијановић.
Уједно, серија прича и о њиховим приватним животима и личним судбинама јер овај посао оставља последице и на њих. Они подносе велике жртве да би обавили тај свој посао спасавања људских живота.
Зато је пред глумцем велика одговорност да не изневери оне који су актери и жртве оваквих прича, и то не може глумац сам да изнесе.
„Али уз помоћ Петра Ристовског који нас је с једне стране терао да улазимо у неке интензитете тих ситуација и осећања уз помоћ мојих колега који су прихватили драматичност целе те приче и онако на један тимски начин стварно остварили тај критичан тренутак који смо ми тамо забележили. То је све дефинитивно помогло да то и направимо“, каже Цвијановић.
Постоји излаз из тунела
Специјални преговарачки тимови МУП-а су решавали ове случајеве и како је навео редитељ Петар Ристовски, шаљу нам поруку да постоји илаз из тунела.
„С једне стране човек упада у једно осећање или у једно стање које не може да контролише, које добије такав интензитет да он просто не може да изађе на крај са њим. Онда оно почне да руководи вама и ви се понашате на неки начин готово да не можете сами себе да препознате. И у том тренутку човек практично зависи од помоћи која долази из споља, која долази са стране. А онда до изражаја долази мајсторство тих преговарача да пронађу начин како да вам се приближе и како да вас на неки начин буквално загрле и извуку и свега тога заједно“, напомиње Цвијановић.
Додаје и да су сви на снимању реаговали на ове приче. Чак и млађи глумци који тумаче улоге полицајаца су му прилазили, каже Цвијановић, и говорили му да су на страни његовог лика.
Додуше, додаје гост Београдске хронике, Петар Ристовски је инсистирао на томе да се не ради о криминалцима, да нису у питању класични негативци, већ просто људима који су залутали у свом животу и дошли у такву ситуацију, наводи на крају гостовања глумац Зоран Цвијановић.
Коментари