Монтажери – људи у чијим рукама настаје филм су аутори, а не технички део екипе

Филм настаје од снимљеног материјала тек у њиховим рукама, па ипак, упућени кажу да филмски монтажери не добијају довољно признања за рад. Иако је њихов допринос ауторски, често их убрајају у технички део екипе. Недавна признања за домаће монтажере наговештавају да ће се однос према тој професији, можда, променити.

Монтажа је, кажу последња рука сценарија. Кроз њихове руке прођу сати такозваног „сировог" материјала и многобројне верзије филма, све до оне праве. Ипак, признања припадну другима.

Награда за животно дело Асоцијације филмских фестивала Србије коју је недавно добила монтажерка Љиљана Лана Вукобратовић, за њу је тек друго признање, а у биографији су јој култни филмови: Ко то тамо пева, Давитељ против давитеља, Маратонци...

„У моје време, бивше време, награда за монтажу је служила за поткусуривање. Републичко, овако или онако. Тако да ја у ствари немам ни једну награду за монтажу. Имам плакету Југословенске кинотеке. Мислим да не постоји веће признање него када вам ваше колеге доделе ову награду“, наглашава Љиљана Лана Вукобратовић.

За неке признања стигну прекасно, попут награде за допринос филмској уметности фестивала „Софест“ која је постхумно додељена Вери Баронијан. Монтажери попут ње, креативни и аутентични, обезбедили су бољи статус професији.

Такав је био и Марко Глушац, а његово име носи једно од најзначајнијих признања за монтажу, награда на Фестивалу ауторског филма, која је ове године припала Олги Кошарић за филм Да ли сте видели ову жену.

„Наравно може да се деси да филм није толико добар, није интересантан, али да је занатски добро измонтиран тако да прави професионалци могу да препознају колики је допринос монтаже. Мислим да нико осим монтажера и редитеља не може то да зна у потпуности јер су они једини који знају материјал и од чега је заправо тај филм потекао“, сматра Олга Кошарић.

Монтажер и редитељ морају да се подржавају, сматра Мина Петровић, такође добитница признања за досадашњи рад.

„Монтажер је ту и као подршка и као неко ко је објективан у односу на снимљени материјал. Сматрам да је одлика доброг монтажера та да се прилагођава различитим редитељима и редитељским изразима на различитим пројектима. Дакле, да допринесе визији редитеља на неки свој креативан начин“, наводи Мина Петровић.

Програмски језик монтаже данас се може научити и онлајн, па су тако многи монтажери самоуки. Ипак, филмски језик и различите поетике најбоље се науче на академији, а то филму даје квалитет.