Испарења у салонима за нокте могу да достигну нивое као у хемијској индустрији: Шта заправо удишу маникирке?

Салони за нокте нису баш места на којима се може очекивати планински свеж ваздух. Ипак, док већина муштерија током маникира или надоградње ноктију проводи релативно кратко време у таквом окружењу, за запослене изложеност испарењима хемикалија представља свакодневицу која траје сатима.

У Сједињеним Америчким Државама људи годишње потроше више од осам милијарди долара на услуге у салонима за нокте. Иза уредног маникира, међутим, стоји читав низ хемијских процеса: нокти се турпијају, стари лак уклања ацетоном, акрилна прашина настаје приликом обраде материјала, а вештачки врхови лепе се и учвршћују помоћу течних мономера и УВ светлости.

Све то прати ослобађање различитих хемијских супстанци у ваздух.

Ново истраживање, објављено у научном часопису Risk Analysis, показало је да концентрација хемикалија повезаних са раком и другим здравственим ризицима може значајно да варира током радног дана. У појединим тренуцима измерене вредности у пет њујоршких салона достигле су нивое упоредиве са онима у индустријским постројењима за производњу и употребу хемикалија.

Краткотрајни скокови концентрације могу да буду посебно високи

Истраживање је спровео тим предвођен Ентонијем Ијерардијем, истраживачем области здравља и безбедности на раду и животне средине са Школе за јавно здравље Градског универзитета Њујорка (CUNY).

Научници су пратили концентрацију укупних испарљивих органских једињења у пет салона, у периоду од априла 2023. до марта 2024. године. У сваком салону мерења су обављана приближно недељу дана, током радног времена.

Коришћен је детектор који бележи концентрације хемијских једињења у ваздуху, а резултати су очитавани сваког минута. На тај начин истраживачи су могли да прате не само просечну изложеност током дана већ и краткотрајне скокове концентрације.

Управо су ти скокови открили проблем који би класичне методе мерења могле да превиде.

Просечна концентрација укупних испарљивих органских једињења износила је 15,1 део на милион (ppm). Међутим, када су посматрани највиши нивои изложености у интервалима од 15 минута, медијана је достигла 31,4 ppm. У једном од салона измерена је чак 113 ppm.

Другим речима, просечне вредности не показују увек колико високо концентрација хемикалија може да порасте током појединих фаза рада.

„Ово истраживање показује да традиционалне методе узорковања ваздуха и процене ризика не пружају потпуну слику стања у салонима за нокте“, објаснио је Ијерарди.

Он је истакао да запослени могу бити изложени краткотрајним, али веома високим концентрацијама хемикалија, док се стварни ризици потцењују ако се посматрају искључиво просечне вредности током радног дана.

Које се хемикалије налазе у ваздуху салона?

Међу најзаступљенијим супстанцама које су истраживачи детектовали налазе се етил-ацетат, ацетон, н-бутил-ацетат и метил-ацетат. У ваздуху су откривени и трагови бензена.

Посебну пажњу истраживача привукао је управо бензен, супстанца повезана са повећаним ризиком од рака.

Иако су његове концентрације биле релативно ниске у поређењу са осталим детектованим хемикалијама, процена ризика указала је на могућност повећаног ризика од рака у случају дуготрајне изложености, под одређеним условима.

Ијерарди, међутим, наглашава да је реч о процени потенцијалног ризика, а не о доказу да запослени у салонима оболевају од рака због изложености овим супстанцама.

За прецизније закључке потребна су даља истраживања која би испитала стварне здравствене последице дуготрајног рада у оваквом окружењу, посебно када је реч о појави малигних болести.

Обичне маске нису довољна заштита

Један од проблема на који истраживачи указују јесте и неадекватна заштита запослених. Хируршке и платнене маске, које многи радници користе, нису ефикасне против хемијских испарења.

Као једна од најважнијих мера за смањење изложености издваја се одговарајућа вентилација. Ипак, њено постављање и редовно коришћење може представљати проблем због трошкова, буке и недостатка простора у салонима.

Постоје и једноставније мере које могу да помогну у смањењу концентрације хемикалија у ваздуху:

-Редовно проветравање просторија, односно отварање врата и прозора када услови то дозвољавају.

-Држање посуда са хемијским производима затвореним када се не користе.

-Одлагање материјала натопљених хемикалијама у покривене канте и посуде.

Истраживачи наглашавају да су ове мере важне јер запослени у салонима често немају исти приступ системима заштите и стручном надзору какав постоји у индустријским постројењима, иако могу бити изложени слично високим концентрацијама хемикалија.

Није важна само безбедност муштерија већ и здравље запослених

Док су радници у салонима изложени хемијским испарењима из дана у дан, муштерије у њима проводе знатно мање времена. Због тога би за процену ризика којем су изложени клијенти било неопходно спровести посебну анализу.

Ипак, аутори истраживања истичу да и муштерије могу да допринесу безбеднијим условима рада.

Према речима Ијерардија, нека ранија истраживања указала су на то да запослени у салонима понекад осећају притисак муштерија да не носе одређену заштитну опрему или наилазе на негативне реакције када покушавају да предузму мере заштите.

Зато је важно да клијенти подрже раднике који користе заштитну опрему и инсистирају на безбеднијим условима рада.

Порука истраживача је јасна: заштита здравља запослених не сме да буде жртвована ради удобности муштерија или њиховог задовољства услугом.

Истраживање тако отвара важно питање о условима рада у индустрији лепоте. Док се пажња најчешће усмерава на изглед и квалитет маникира, здравље људи који га свакодневно раде не би смело да остане у другом плану.