Зашто је дијареја преносива сексуалним путем све присутнија

У Сједињеним Америчким Државама шигелозу сваке године добије око 450.000 људи. Ова инфекција може да изазове дизентерију, а иако се традиционално ширила првенствено загађеном храном и водом, као и међу децом у колективима, од почетка овог века све се више препознаје и као сексуално преносива инфекција.

Све већа отпорност на антибиотике

Инфекције бактеријом шигела могу да погоде било кога, али се у појединим заједницама геј, бисексуалних и других мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима ова инфекција сматра ендемском. Више сојева који се преносе у тим заједницама постало је отпорно на неколико антибиотика, а поједини се сврставају међу изузетно резистентне бактерије.

Недавна анализа америчких Центара за контролу и превенцију болести (CDC), која је обухватила готово 17.000 изолата бактерије шигела, показала је пораст удела сојева са екстензивном резистенцијом на лекове (XDR) у периоду од 2011. до 2023. године.

Док 2011. године међу анализираним узорцима није било изолата отпорних на пет уобичајено коришћених антибиотика, до 2023. њихов удео достигао је 8,5 одсто.

Велика већина ових резистентних сојева откривена је код одраслих мушкараца, од којих многи претходних месеци нису путовали у иностранство.

Молекуларни биолог Шангсин Јанг са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA) наводи да здравствени радници сада бележе приближно један случај шигелозе изазване екстензивно резистентним сојем месечно. Поређења ради, током целе 2022. године забележен је само један такав случај.

„Готово је као експлозија овог патогена у заједници“, рекао је Јанг за CIDRAP News.

Сексуални контакт све значајнији пут преноса

Сексуални пренос шигелозе први пут је забележен 1974. године, али је тада представљао мањински део случајева. Новији докази указују на то да сексуални контакт данас представља важан пут преношења инфекције.

Ипак, тешко је поуздано утврдити колики је његов удео. Пацијенти и лекари можда не знају да се шигела може преносити сексуалним путем, а подаци о сексуалној историји пацијената често се не бележе.

Према подацима CDC-а, више од трећине пацијената са екстензивно резистентном шигелозом било је хоспитализовано. Међу пацијентима чији је ХИВ статус био познат, готово половина живела је са ХИВ-ом.

„Заједно, ово представља веома забрињавајући образац појаве сојева шигеле са екстензивном резистенцијом на лекове међу рањивим групама становништва“, рекла је епидемиолошкиња Нима Логан из CDC-а за CIDRAP News.

Она је додала да проблем није ограничен на Сједињене Америчке Државе, већ представља део ширег глобалног обрасца.

Сличан тренд забележен и у Великој Британији

Сличан пораст забележен је и у Уједињеном Краљевству. Кејт Бејкер, генетичарка са Универзитета у Кембриџу и водећа ауторка недавне студије објављене у часопису The Lancet Infectious Diseases, упозорила је на све већи ризик од сексуално преносиве шигелозе.

„Многи мушкарци који имају сексуалне односе са мушкарцима нису свесни озбиљног и растућег ризика који носи сексуално преносива шигела. Ова болест је од инфекције која се релативно лако лечила уобичајеним лековима током последњих десетак година дошла до тачке када је готово неизлечива“, навела је Бејкер у саопштењу објављеном у јулу.

У марту је британска Агенција за здравствену безбедност (UKHSA) упозорила да се већина случајева шигелозе повлачи без лечења, али да тежи случајеви захтевају терапију, при чему „доступне могућности постају све ограниченије“.

Током 2025. године, тестирања UKHSA показала су да је 86 одсто узорака shigella sonnei и 94 одсто узорака shigella flexneri било отпорно на антибиотике. Реч је о два најчешћа соја која се сексуалним контактом преносе међу геј, бисексуалним и другим мушкарцима који имају сексуалне односе са мушкарцима у Енглеској.

У ранијим истраживањима Бејкерове и њених сарадника утврђено је да је до трећине пацијената са сексуално преносивом шигелозом било хоспитализовано, у просеку четири до пет дана.

„Ово није само један облик сексуално преносиве дијареје“, истакла је Бејкер.

„Појављује се више преклапајућих варијанти, које све брзо постају отпорне на лекове које користимо за њихово лечење. Веома је вероватно да је, ако сте се шигелом заразили сексуалним путем, потребно другачије лечење него код особе која се заразила током путовања", додала је.

Зашто бактерије постају отпорне?

Тачан разлог за овај тренд још није познат. Међутим, студија Бејкерове из текуће, 2026. године указује на могућу улогу такозване пратеће резистенције (bystander resistance).

До ње може доћи када се антибиотик примењује због једног узрочника, али није одговарајући лек или доза за другог присутног узрочника. Таква изложеност може допринети развоју отпорности на антибиотике.

Осврћући се на недавну студију, Алисија Калво-Виљамањан, истраживачица са Института за молекуларну медицину „Гулбенкијан" у Лисабону, указала је на занимљиву повезаност.

„Када су националне смернице за лечење у Уједињеном Краљевству престале да препоручују азитромицин за лечење гонореје, успорила је појава резистенције шигеле на азитромицин“, навела је она.

То не значи да је једна појава директно изазвала другу, али указује на могућност да лечење других сексуално преносивих инфекција представља фактор ризика за појаву шигелозе отпорне на лекове. Шигелоза се притом не тестира увек рутински као сексуално преносива инфекција.

Како смањити ризик од инфекције?

Одељење за јавно здравље Калифорније наводи да је најбољи начин да се спречи сексуални пренос шигеле избегавање сексуалних односа са особом која је имала дијареју током претходне две недеље.

Препоручује се и коришћење заштитних баријера током оралног и аналног секса, као и одржавање хигијене пре и после сексуалног односа, преноси Science Alert.

Особе које сумњају да су заражене шигелом треба да се тестирају и, уколико је потребно, потраже одговарајуће лечење.

Данијел Ричардсон, консултант за сексуално здравље у болницама Универзитета Сасекс, у јулу је упозорио да здравствени радници морају да обрате више пажње на могућност сексуалног преноса.

„Лекари би требало да питају пацијенте са дизентеријом о могућности сексуалног преноса и да им у складу с тим дају савете“, рекао је Ричардсон.

Додао је да здравствени радници морају да знају да сексуално преносива шигела показује већу отпорност на антимикробне лекове од других облика болести, као и да ће пацијентима можда бити потребно тестирање на друге сексуално преносиве инфекције.