Древна пракса за коју је доказано да скраћује симптоме прехладе за неколико дана

Вирусне инфекције горњих дисајних путева, познатије као обична прехлада, погађају практично све људе, у просеку око три пута годишње.

Антибиотици не делују на вирусе који изазивају прехладу, док већина лекова који се могу купити без рецепта углавном само ублажава симптоме и често даје ограничене резултате.

Последњих година објављено је више истраживања која указују на ефикасност испирања носа сланим, односно физиолошким раствором у борби против прехладе, како код одраслих тако и код деце.

Према резултатима тих истраживања, испирање носа не само да може да скрати трајање болести већ и да смањи преношење вируса на друге људе, као и потребу за антибиотицима. Поједини налази указују и на могућност смањења ризика од хоспитализације.

Реч је о једноставној и јефтиној методи за коју није потребан лекарски рецепт. Лекари је примењују и код алергија, хроничне запушености носа, сливања секрета низ задњи зид ждрела и учесталих инфекција синуса.

Пракса стара хиљадама година

Испирање носа подразумева испирање носне шупљине сланим раствором. За то се могу користити различита средства – од бочица са распршивачем или наставком за испирање до традиционалног нети лонца, посуде која обликом подсећа на мали чајник.

Пракса испирања носа потиче из ајурведске традиције, система традиционалне индијске медицине чији корени сежу више од 5.000 година у прошлост.

Употреба нети лонца може се пратити најмање до 15. века. У Сједињеним Америчким Државама ова метода привукла је већу пажњу јавности 2012. године, након што је доктор Мехмет Оз демонстрирао њену употребу у емисији Опре Винфри.

Међутим, сличне методе нису биле непознате ни у другим деловима света. Древни грчки и римски лекари имали су сопствена средства за испирање носа, а о таквим поступцима писали су и медицински часописи пре више од једног века. Медицински часопис Лансет је, на пример, о испирању носа писао још 1902. године.

Како делује слани раствор

Постоји неколико механизама који би могли да објасне корист од испирања носа. Најједноставнији је механичко испирање носних пролаза.

На тај начин уклањају се слуз и наслаге, али и честице вируса, алергени и различите материје из окружења које могу да надражују слузокожу.

Други механизам повезан је са особинама сланог раствора и његовом pH вредношћу. Таква средина може да буде мање погодна за вирусе и да отежа њихово размножавање.

Испирање носа може да помогне и природном одбрамбеном механизму организма. Површину носних пролаза прекривају микроскопске структуре налик длачицама, познате као цилије.

Оне се крећу координисано и функционишу попут својеврсних покретних степеница – помажу у избацивању вируса, слузи и других страних честица из дисајних путева. Слани раствор помаже да тај механизам остане функционалан.

Симптоми краћи за око два дана

Једно од најобимнијих истраживања о овој методи обухватило је више од 11.000 људи, а резултати су објављени 2024. године у медицинском часопису Лансет.

Истраживање је показало да је код људи који су почели да испирају нос сланим раствором при појави првих симптома и то радили до шест пута дневно, период током којег су имали симптоме болести био краћи за приближно два дана.

Резултати мањих истраживања били су још израженији – у неким студијама забележено је скраћење трајања болести и до четири дана.

Истраживања указују и на могућност смањења ширења инфекције. У једној студији спроведеној међу хоспитализованим пацијентима, након што је ковид 19 потврђен брисом носа, пацијенти су испирали нос сланим раствором на свака четири сата током 16 сати.

Код њих је забележено смањење количине вируса за 8,9 одсто, док је у контролној групи вирусно оптерећење током истог периода наставило да расте.

Није корисно само код прехладе

Потенцијалне користи испирања носа нису ограничене на акутне вирусне инфекције.

Метаанализа 10 рандомизованих контролисаних испитивања показала је да редовна примена ове методе код људи са алергијским ринитисом, познатим и као поленска грозница, може значајно да смањи потребу за лековима против алергије.

Према резултатима те анализе, употреба лекова против алергије могла је да буде смањена за чак 62 одсто.

Испирање носа користи се и код хроничне запушености, сливања секрета низ задњи зид ждрела и учесталих инфекција синуса.

Мање непотребних антибиотика

Једна од потенцијално најзначајнијих користи ове једноставне методе могла би да буде смањење непотребне употребе антибиотика.

Познато је да антибиотици не скраћују трајање вирусних инфекција дисајних путева нити ублажавају њихову тежину. Упркос томе, и даље се често прописују пацијентима са симптомима респираторних инфекција.

Поједина истраживања показала су да су пацијенти задовољнији посетом лекару када из ординације изађу са рецептом за антибиотик, што може да буде један од разлога њиховог прекомерног прописивања.

Процењује се да се сваке године изда око 10 милиона непотребних рецепата за антибиотике због вирусних инфекција дисајних путева.

У једној студији, која је обухватила више од 49.000 прегледа пацијената због респираторних инфекција, антибиотици су непотребно прописани у 42,4 одсто случајева.

Један од разлога због којих се неки пацијенти са вирусним инфекцијама горњих дисајних путева у почетку осећају боље након узимања антибиотика могло би да буде њихово противупално дејство, које није повезано са деловањем на сам вирус.

Такав ефекат, међутим, могу да имају и противупални лекови попут ибупрофена или напроксена, који се могу користити уз испирање носа сланим раствором, када за њихову употребу не постоје медицинске контраиндикације.

Како се испира нос

За испирање носа није неопходна посебна или скупа опрема. У апотекама се могу наћи готови раствори у посудама са наставком за испирање, као и различите бочице намењене за ту сврху.

Раствор се може припремити и од приближно пола кашичице нејодиране соли и једне шоље воде.

Посебно је, међутим, важно обратити пажњу на безбедност воде која се користи за испирање носа. Требало би користити дестиловану воду или воду која је претходно прокувана најмање пет минута, а затим охлађена. На тај начин смањује се ризик од уношења потенцијално опасних микроорганизама у носне пролазе.

Раствору се може додати и прстохват соде бикарбоне како би се ублажило евентуално пецкање.

Већа концентрација соли не значи и већу ефикасност. Ипак, поједина истраживања указују на то да природна морска вода, због минерала као што су магнезијум, калијум и калцијум, може да има додатне користи.

Готови раствори на бази морске воде такође су доступни у апотекама и могу представљати алтернативу класичном физиолошком раствору.

Испирање носа може се применити и након потенцијалног излагања заразној болести, док истраживања показују да се најбољи резултати постижу ако се започне већ при првим знацима инфекције.

Поступак се током трајања болести може понављати више пута дневно. У истраживањима су испирања обављана и до шест пута дневно, док се као основна учесталост наводи испирање ујутру и увече.

Као допунска мера може се користити и гргљање слане воде.

Досадашња истраживања тако указују да ова вековима стара и једноставна пракса може да има место и у савременом лечењу симптома респираторних инфекција – пре свега као начин да се ублаже тегобе и потенцијално скрати њихово трајање, али и да се смањи непотребна употреба антибиотика.