Мигрена није „само главобоља“: Како препознати болест која може човека учинити неспособим данима

Мигрена је комплексно неуролошко обољење које, осим јаке главобоље, могу да прате мучнина, повраћање, осетљивост на светлост и звукове, као и други симптоми. Промене времена, хормонске промене и други окидачи код особа које пате од мигрене могу довести до напада који значајно нарушавају свакодневни живот.

О мигрени, њеним симптомима, окидачима и могућностима лечења говорио је доктор Игор Петрушић, радиолог чија је ужа специјалност медицина бола и члан Мигрене асоцијације Србије.

Промене времена могу бити окидач за напад

Мигрену карактерише повећана осетљивост централног нервног система на спољашње подражаје. Један од окидача могу бити и промене времена, које су честе током пролећа и јесени.

„Мигрена је, као што сте лепо рекли, комплексно неуролошко обољење које карактерише повећана осетљивост централног нервног система на спољашње подражаје. И једно од тих окидача који могу довести до напада јесу промене времена које су честе и у пролеће и у јесен“, објаснио је Петрушић.

Према његовим речима, особе које пате од мигрене симптоме могу осетити и неколико дана пре самог напада. Они се могу манифестовати као поремећај концентрације, поспаност, теже размишљање и изговарање појединих речи, као и повећана осетљивост на светлост.

Када дође до самог напада, јавља се јака и онеспособљавајућа главобоља, најчешће у једном делу главе, уз мучнину и повраћање. Особа може бити веома осетљива на светлост и звукове, због чега јој је тешко да функционише у окружењу у којем се нешто дешава.

„Ти напади су толико онеспособљавајући да утичу и на породицу око њих, утичу на посао, утичу на саму особу да оствари своје потенцијале које жели“, рекао је Петрушић.

Од обичне, односно тензионе главобоље, мигрена се разликује по интензитету и другим симптомима. Док је код тензионе главобоље бол углавном иритирајући и стежући, код мигрене је јак и онеспособљавајући, а могу се јавити и мучнина, повраћање и осетљивост на светлост.

Код око четвртине пацијената који имају мигрену јавља се и аура. Она може да се испољи визуелним сметњама, попут светлећих цик-цак линија у видном пољу, али и трњењем шаке или лица, као и поремећајима изговарања и разумевања одређених речи.

Аура се најчешће јавља пола сата до сат времена пре главобоље, мада се код неких људи јавља и током саме главобоље.

Да ли су мигрени подложнији мушкарци или жене

Мигрена је три пута чешћа код жена. Петрушић наводи да су један од разлога и хормонске промене.

„Код мигрене проблем је преосетљивост централног нервног система услед неких тригера. Ти тригери нису само спољашњи тригери, него и унутрашњи поремећај хормона“, навео је доктор.

Према његовим речима, мигрена свакако јесте болест и спада у примарне главобоље.

„Највећа грешка коју можете споменути некоме ко болује од мигрене је да му кажете: То је само главобоља, то је симптом, то није болест“, нагласио је Петрушић.

Уколико се не лечи правилно, мигрена може прећи у хроничну форму и бити веома онеспособљавајућа. Како је навео доктор, неки људи имају између 15 и 20 напада месечно.

Лечење зависи од учесталости напада и индивидуалних карактеристика пацијента. Постоје акутне и превентивне терапије, а међу специфичним лековима за акутни напад су триптани.

Петрушић је говорио и о другим врстама главобоље, међу којима је кластер главобоља, која је чешћа код мушкараца и може да се јавља ујутру и да буди особу. Код таквих главобоља важно је, како је навео, на време их препознати и применити одговарајућу терапију.

„Бол је нешто што треба одмах решавати"

Говорећи о употреби аналгетика, доктор је истакао да код мигрене они најчешће немају довољан ефекат на бол, па је важно обратити се лекару који се бави лечењем главобоља.

„Бол треба одмах да се решава. Не само мигренски, било који бол. Не треба да се трпи. То је знак да нешто није у реду и треба и открити због чега тај бол настаје“, поручио је Петрушић.

Поводом мигрене, на Тргу Републике биће одржана акција „Упознајмо мигрену“, чији је циљ информисање грађана и организовање петиције. Петрушић је навео да се у Србији тренутно за акутну терапију користе два специфична лека из групе триптана, док их у Европи, зависно од земље, има шест или седам.

Како је објаснио, већи избор лекова могао би да допринесе лакшем прекидању напада и побољшању квалитета живота људи који живе са мигреном.