Светски дан безбедности пацијената – зашто су информисаност и комуникација кључне за лечење

Законска регулатива у Републици Србији прецизно дефинише право на безбедну, ефикасну и делотворну здравствену заштиту, и сваки грађанин Србије би требало да зна да има то право, док услуге здравствене заштите не обухватају само лечење, већ и превенцију, која је кључна карика у информисаности пацијента.

„Закон о правима пацијената, тачније члан 10, врло експлицитно позива на одговорност здравствене установе, а такође указује и на право на безбедно лечење сваког човека који приступи здравственом систему и од њега тражи било коју врсту услуге“, објаснила је Сташевић Карличић.

Здравље људи не зависи само од лечења, већ и од бриге о њиховом здрављу пре него што се разболе. Степени здравствене заштите у којима грађани имају право на пуну безбедност су – превенција, потом дијагностика, лечење, нега и на крају рехабилитација.

Како је навела др Карличић, Закон о здравственој заштити у неколико чланова, почев од члана 1, поставља безбедност, квалитет и управљање ризиком као један од главних постулата целокупног здравственог система и обавезује здравствене установе на континуирано праћење и уклањање ризика.

Незаразне болести – највеће оптерећење система

Упитана зашто су ове године у средишту пажње управо незаразне болести и пацијенти којима је потребна дуготрајна здравствена заштита, Сташевић Карличић је истакла да хроничне незаразне болести представљају највећи део здравственог оптерећења једне популације, али и здравственог система.

„Ове врсте болести захтевају дуготрајно лечење, стални контакт са здравственим системом, односно сталне контроле, додатну дијагностику. Управо су то пацијенти који захтевају највећи обим информисаности и највећим делом партнерство са здравственим системом“, рекла је.

Према њеним речима, пацијент мора да буде активан актер свог лечења и партнер лекару, медицинској сестри и другим здравственим радницима и сарадницима.

„Добра информисаност и размена информација између њих такође су један од предуслова ефикасног лечења. Пацијент мора да зна шта узима од терапије, колико дуго, шта се дешава када евентуално прескочи терапију, као и нежељене ефекте и све оно што иде као ризик док узима терапију“, објаснила је државна секретарка.

Осим закона, постоје и подзаконски акти који прате законе, регулишу контролу стручног рада, праћење индикатора квалитета рада у здравственој заштити и условљавају постојање система праћења нежељених ефеката терапије.

Унапредити комуникацију лекар–пацијент

На питање колико је у Србији развијена комуникација између пацијената и здравствених радника, Сташевић Карличић је одговорила да може много да се унапреди.

„У ери када техничко-технолошки развој и развој биомедицинских наука буквално галопира, склони смо да заборавимо због чега смо у ствари дошли у ординацију. Носи нас поплава нових садржаја, апсолутни императив да стално будемо у току са савременим достигнућима струке и науке“, рекла је она, говорећи из угла лекара.

Како је објаснила, често се заборавља да је пацијент особа која има здравствени проблем и која је дошла код лекара као код „најбољег, врло посебног пријатеља који зна оно најважније о вама, а то је све о вашем здрављу“.

Здравствени систем Републике Србије је на путу дигитализације, захваљујући сервисима као што су е-боловање, е-рецепт и е-картон, који ће садржати целоживотну здравствену историју једног човека, истакла је др Сташевић Карличић, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.

„Ово доноси више информација за лекара, гарантује бољи квалитет лечења, боље сагледавање самог пацијента, а пацијенту штеди време и ношење папира“, додала је.

Подвукла је, међутим, да је ипак основно – „топлина и аутентична заинтересованост праћена емоцијом од стране здравственог радника, усмерена на пацијента“.

Говорећи о грешкама пацијената, државна секретарка је истакла да је сарадња двосмерна.

„Пацијенти се информишу на много страна. Сваки здравствени проблем њима јесте највећи на свету. Не ослањају се увек искључиво на савете лекара, већ и на друштвене мреже, интернет, вештачку интелигенцију. Скупљају разне информације које не морају бити релевантне“, рекла је.

Како је објаснила, релевантне информације могу се наћи у научним базама у којима су похрањена најсавременија достигнућа медицине засноване на доказима.

Додала је и да пацијенти некада нису довољно отворени, да им треба време да лекару кажу све што је важно, да заборављају детаље, али и да су често склони да саминицијативно прекидају или мењају терапију у разговору са другим људима који се лече од сличних тегоба.

„Не пријављују често нежељене ефекте, што је такође јако важно. То су ствари у којима морамо да подижемо свест људи и да сваком човеку објаснимо зашто је важна добра и квалитетна комуникација и зашто су правовремене и тачне информације важне за процес лечења“, рекла је Сташевић Карличић.

Хипертензија и дијабетес

На питање да ли лекар кроз отвореност са пацијентом може да прати квалитетну примену терапије, државна секретарка је одговорила потврдно и навела пример пацијената са хроничним незаразним болестима који су, како је рекла, „некомплијантни“, то јест „непослушни у лечењу“, односно не поштују савете лекара и не узимају прописану терапију.

Објаснила је:

„Ако имате висок притисак, односно хипертензију, нисте попили терапију за коју вам је лекар рекао да је пијете у тачно одређено време, притисак је и даље висок и ако му не кажете да сте прескочили терапију, он ће дизати дозу која ће, када је узмете, нагло оборити притисак и додатно вас здравствено угрозити.“

Код дијабетичара је, како је навела, ситуација још опаснија.

„Прескочили сте или нисте узели добру дозу инсулина или неког другог лека који регулише ниво шећера у крви. Већа доза за коју лекар мисли да треба да је повећа може вас увести у хипогликемију, односно стање које вас може додатно угрозити“, упозорила је др Сташевић Карличић.

На крају разговора, државна секретарка је грађанима упутила неколико порука поводом Светског дана безбедности пацијената.

„Добра информисаност и препорука да се информишете из релевантних извора, пре свега код вашег лекара. Најбоље вас познаје ваш изабрани лекар и специјалиста који вас дуго лечи. Затим, превенција – нешто на шта смо обавезни и од чега зависи наше здравље, квалитет живота и уопште благостање, јер човек који није здрав не може бити ни срећан“, рекла је она.

Трећа порука, како је истакла, јесте да Република Србија кроз свој законодавни оквир гарантује право сваком човеку који се обрати здравственом систему на безбедно, ефикасно и делотворно лечење, а да је за то одговорна здравствена установа.

Законодавни оквир чине Закон о правима пацијената, Закон о здравственој заштити и Правилник о контроли стручног рада, као и Правилник о поступању здравствених инспектора који гарантује да се ове ствари проверавају на терену.

Ове године Министарство здравља је донело сет од девет закона и предложило га Народној скупштини, међу којима се посебно истичу два закона која се односе на трансплантацију, јер је један од приоритета министра здравља у овом мандату управо повећање донора и унапређење трансплантационог програма у Републици Србији.

„Здравствени систем Републике Србије, Министарство здравља и министар здравља чине све у смислу регулисања ове важне области да би пацијенти на крају имали поверење у здравствени систем“, закључила је државна секретарка у Министарству здравља, професорка докторка Ивана Сташевић Карличић, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.