Врућина нас не умара само током дана: Зашто се будимо исцрпљени и после осам сати сна

Физиолог др Драган Хрнчић објашњава да је ово лето било посебно исцрпљујуће за организам, не само због високих дневних температура већ и због великог броја тропских ноћи. Додатни проблем представљају нагли прелази из климатизованих просторија у спољашњу температуру од 35 или 40 степени.

„Заиста, тако велике температуре представљају изузетно велики стрес за организам, у смислу да захтевају додатни напор за адаптацију и прилагођавање на тако високе температуре“, каже Хрнчић.

Према његовим речима, проблем могу представљати и велике температурне разлике између спољашњости и климатизованих просторија. Улазак са више од 35 степени у просторију у којој је температура око 20 степени за здраву и младу особу углавном није велики проблем, али код људи чији је организам већ на граници својих адаптационих способности таква промена може представљати додатни стрес.

Управо зато нагла промена температуре, каже Хрнчић, код одређених људи може бити својеврсни „окидач“ за појаву или погоршање здравствених тегоба.

Осам сати у кревету не значи осам сати квалитетног сна

Један од највећих проблема током дугих топлотних таласа јесте сан. Чак и када особа проведе осам сати у кревету, то не значи да је организам добио довољно квалитетног одмора.

„Сан, чак и када сте провели осам сати у кревету, није био толико квалитетан да би вам пружио тај неопходни одмор“, објашњава физиолог.

Да би се постигла одговарајућа дубина и квалитет сна, тело током ноћи природно снижава температуру. Међутим, када су ноћи веома топле, организму је много теже да се расхлади.

Последица може бити такозвана микрофрагментација сна – ситна, краткотрајна буђења и поремећаји структуре сна које особа често уопште није свесна.

„То ми чак и не осетимо, али осетимо заправо тако што следећег јутра кажемо: провео сам осам сати спавајући, али то није то“, наводи Хрнчић.

Зато се после низа тропских ноћи можемо пробудити исцрпљени, иако субјективно имамо утисак да смо довољно дуго спавали.

Недостатак сна погађа цео организам

Проблем није само у осећају умора. Дуготрајан недостатак квалитетног сна може да се одрази на различите органске системе.

„Ми мислимо да је спавање само функција централног нервног система. Међутим, спавање је бенефит за цео организам и нема органског система који заправо нема негативне последице од недостатка сна“, истиче Хрнчић.

Последице могу да се одразе на метаболизам, срце, мозак, ментално здравље, али и на кости и друге функције организма.

Чак и једна непроспавана ноћ може имати последице по свакодневно функционисање. Хрнчић указује на пад концентрације и повећан број грешака и несрећа, како у саобраћају, тако и на радном месту.

Када се недостатак сна понавља и постане хроничан, проблеми постају озбиљнији. Међу њима су повећан ризик од гојазности, метаболичког синдрома и инсулинске резистенције.

Зашто после лошег сна више желимо слаткише?

Недостатак сна може да утиче и на апетит и избор хране.

„Имамо повећану потребу за угљеним хидратима, за слаткишима, повећан апетит после непроспаване ноћи“, каже Хрнчић.

Због тога проблем са телесном тежином није увек само питање количине хране коју особа уноси. Недовољно и неквалитетно спавање може мењати начин на који организам регулише апетит и метаболизам, па особа након лоше ноћи може имати израженију потребу за калоричном храном.

Хрнчић указује и на занимљиву везу између сна и изгледа. После непроспаване ноћи не само да можемо изгледати мање привлачно, већ и друге људе можемо доживљавати мање привлачним.

Клима може помоћи, али и реметити сан

Током тропских ноћи клима-уређај може бити користан за расхлађивање просторије, али и његово коришћење захтева одређени опрез.

Према Хрнчићу, идеално би било да клима-уређај не буде директно у спаваћој соби, јер његов рад ствара константну позадинску буку која такође може реметити сан.

Ипак, током екстремних врућина расхлађивање просторије може бити неопходно. Када спољашња температура прелази 35 степени, организам се суочава са великим захтевима за одржавање телесне температуре.

На веома високим температурама тело све више зависи од знојења као механизма за одавање топлоте, док друге могућности терморегулације постају све мање ефикасне.

Нагло захлађење такође може бити стрес

После дугог периода врућина, најављени пад температуре од десетак степени може донети олакшање, посебно када је реч о спавању. Ипак, нагле промене времена неким људима могу тешко пасти.

Хрнчић објашњава да постоји категорија људи позната као метеоропате – особе које осетљивије реагују на промене временских услова.

„Није сама промена проблем, проблем је то што је нагла“, каже он.

Организму је, како објашњава, потребно време да се постепено прилагоди промени. Када се температура нагло промени, тело нема довољно времена за такву адаптацију, па промена може представљати додатни физиолошки стрес.

Код здравих људи сама промена температуре неће изазвати озбиљан догађај попут инфаркта, наглашава Хрнчић, али код особа које већ имају предиспозиције за одређена здравствена стања може представљати један од фактора који доприносе појави симптома.

Нагла промена времена може бити повезана и са појавом главобоље и мигрене, али и погоршањем одређених менталних тегоба, попут анксиозности и депресивног расположења.

Краћа прелазна годишња доба

Промене температуре нису једини проблем. Хрнчић указује и на то да су прелазни периоди између лета и зиме све краћи.

„Ако сте приметили, заиста и пролеће и јесен некако скоро да су се изгубили. Или имамо периоде екстремне хладноће или периоде екстремног лета и великих температура“, каже он.

Такве промене додатно отежавају организму прилагођавање, посебно када се у току једног дана смењују велике температурне разлике.

Зато је током променљивог времена најпрактичније слојевито облачење, како би се гардероба могла прилагодити променама температуре током дана.

Ипак, после дугог и исцрпљујућег периода врућина, захлађење би требало да донесе једну важну корист – квалитетнији сан.

Ниже ноћне температуре омогућавају организму да се лакше расхлади и уђе у дубље фазе сна, па би многи грађани коначно могли да се пробуде одморнији.

Сунчеве светлости ће, с друге стране, бити мање, што може утицати на расположење. Како закључује Хрнчић, тело ће можда коначно добити прилику да се одмори од врућине, али ћемо истовремено морати да се навикнемо на мање сунца и нове промене времена.