Осетљивост на дим од шумских пожара записана је у нашим генима

Дим шумских пожара садржи две опасне компоненте: испарљиве хемикалије, међу којима су и оне које можемо да осетимо по мирису, и ситне честице које не можемо да видимо. Обе компоненте изазивају снажне упалне реакције када их удахнемо и могу да изазову нападе астме, погоршају хроничну опструктивну болест плућа (ХОБП) и доведу до срчаних удара.

Немамо имунолошку одбрану која би нас заштитила од испарљивих хемикалија, али имамо неколико слојева заштите од ситних честица.

Неке од тих честица остају заробљене у слузи која облаже нос, уста и плућа. Избацују се како се слуз помера нагоре и излази из плућа, а затим је прогутамо. (Избројте колико пута прогутате док читате овај текст – вероватно то радите толико аутоматски да нисте ни свесни колико често на тај начин помажете да се нечистоће избаце из плућа.)

Макрофаги и пошаст туберкулозе

Честице које слуз не успе да уклони углавном прогутају имуне ћелије које се називају макрофаги. Макрофаги су прождрљиви „гутачи“ (њихово име дословно значи „велики гутач“) свега што је приближно величине, облика и електростатичког набоја бактерија.

Нажалост, једна еволутивна необичност довела је до тога да су макрофаги код људи мање ефикасни у уклањању честица из загађеног ваздуха и дима шумских пожара него макрофаги код других животиња.

Величина честице која нам ствара највише проблема приближно је иста као код бактерије – око 2,5 микрона. Једна посебна врста бактерије, Mycobacterium tuberculosis, представља нарочит проблем за наше макрофаге. M. tuberculosis изазива туберкулозу и представља пошаст за човечанство још од времена пре него што смо постали људи.

Већина бактерија чини све што може да избегне макрофаге, јер након што их они прогутају, бактерије бивају уништене. Међутим, M. tuberculosis не може да преживи ако није унутар макрофага.

Када доспе у макрофаг, долази до својеврсног брзог обрачуна између макрофага и узрочника болести. Ако макрофаг не победи и не уништи бактерију одмах, M. tuberculosis ће наставити да изазива инфекцију.

Туберкулоза може да се лечи, али и даље сваке године усмрти више од милион људи. Понекад ће изазвати болест и смрт домаћина за кратко време, понекад ће се водити дуга и исцрпљујућа борба између имунолошког система и туберкулозе, све док домаћин не буде потпуно исцрпљен, а понекад ће бактерија остати у латентном стању и чекати тренутак када домаћин остари или му имунолошки систем буде заокупљен борбом против других претњи и спусти гард.

Без обзира на то којим путем крене, туберкулоза је лоша вест за људе.

Мутације и антимикробна одбрана

Да бисмо се заштитили, развили смо мутације које су успориле процес којим макрофаги „гутају“ M. tuberculosis, дајући им више времена да активирају своју антибактеријску одбрану и, надамо се, победе у том брзом обрачуну.

Ова мутација била је толико корисна и значајна да је постала широко распрострањена код савремених људи. Примати је немају, а немају је ни наши блиски рођаци, неандерталци и денисовци.

Нажалост, ова мутација значи и да су наши макрофаги мање ефикасни у уношењу ситних комадића прашине величине бактерија. Када макрофаги не могу да обаве свој посао, те честице изазивају опасну упалу плућа.

Ова еволутивна необичност објашњава зашто су људи јединствено осетљиви на честице које загађују ваздух. Шумски пожари, међутим, нису једини извор тих ситних честица. Оне се налазе и у индустријском загађењу ваздуха, у густо насељеним урбаним срединама и на прашњавим градилиштима.

Наша еволутивна осетљивост на прашину значи да је важно носити маску када се налазимо у непроветреном простору у којем се ствара много прашине, на пример током радова на изградњи или реновирању куће, или када излазимо напоље у условима лошег квалитета ваздуха.

Она такође објашњава зашто током сезоне шумских пожара и у веома загађеним подручјима долази до знатно већег броја хоспитализација због срчаних удара и обољења плућа.

Загађење ваздуха и здравље

Наша осетљивост на загађење ваздуха нема само краткорочне последице по здравље које нестају када се ваздух прочисти. Постоје и бројни веома озбиљни дугорочни ефекти на здравље.

Људи који су изложени честицама загађеног ваздуха имају повећан ризик од бројних здравствених проблема чији је заједнички узрок упала, попут деменције.

Загађење ваздуха честицама такође је повезано са неповољним исходима трудноће, а деца која су у материци била изложена великим количинама загађења имају слабије резултате на тестовима интелигенције и школског успеха.

Постоји много разлога да бринемо због климатских промена. Пораст броја шумских пожара и ова необичност у нашој еволуцији, која утиче и на краткорочно и на дугорочно здравље, свакако су један од њих.