Са одмора на егзотичним дестинацијама можемо да донесемо и инфекцију – како да се на време заштитимо

Одлазак на егзотичне дестинације може да буде прилика за упознавање нових предела, али путници са собом, осим сувенира, могу да донесу и инфекције које су карактеристичне за подручја у која путују. Зато је припрема пре пута једна од најважнијих мера заштите. Др Милена Крстић, епидемиолог са ВМА, саветује да се особе које планирају путовање у егваторијалне и друге егзотичне крајеве јаве епидемиологу благовремено, најбоље четири до шест недеља пре поласка.

„Ја кад то чујем, одмах особу упутим да се јави епидемиологу, да крене са адекватном и благовременом припремом и то би било идеално, да буде неких четири до шест чак недеља пре пута“, каже др Крстић.

Иако се путници често за припреме заинтересују тек када купе карту, ни тада, како наводи, није касно. Ипак, ранији одлазак код епидемиолога оставља довољно времена да се приме потребне вакцине и добију савети о понашању током боравка у иностранству.

Неке вакцине дају се у више доза, неке у једној, док постоје и оне које после једне дозе пружају дуготрајну заштиту. Као пример, др Крстић наводи вакцину против жуте грознице.

„Неке вакцине се дају у више доза, неке у једној, неку добијете једном и доживотно вас штити, као што је на пример вакцина против жуте грознице, која је обавезна за многе земље Африке где је то обољење ендемично“, објашњава др Крстић.

Према њеним речима, највише пажње захтевају Африка, затим поједини делови Јужне Америке и Азије. Африка је, како истиче, ендемично подручје за бројне цревне заразне болести, али и за векторске болести које преносе комарци и други инсекти.

У Србији, наводи др Крстић, постоји већина вакцина које су захтеване или препоручене за одређене земље.

Шта треба да буде у путној апотеци

Приликом паковања, путници не би требало да забораве редовну терапију, уколико је користе, као и лекове против болова и мучнине. Посебно место имају репеленти, односно препарати који штите од убода инсеката. Др Крстић наглашава да препарате треба користити у складу са упутством и да је важно да буду у оригиналном паковању: „Морамо читати паковање, односно упутство на паковању и примењивати строго по упутству да не би дошло до нежељених ефеката“.

У путној апотеци треба да се нађу и средства за дезинфекцију, нарочито у ситуацијама када није могуће опрати руке хигијенски исправном водом. Др Крстић препоручује и пробиотике, који се могу узимати превентивно неколико дана пре поласка, као и током боравка.

Један од проблема који се може јавити приликом промене географског подручја јесте такозвана путничка дијареја. Промена средине значи и сусрет са другим узрочницима на које организам није навикао, што може довести до грчева, болова и других симптома из гастроинтестиналног тракта.

Уколико се, међутим, појаве озбиљнији симптоми, попут крви у столици, или дијареја потраје данима, потребно је обратити се лекару. „Никако не узимати антибиотике на своју руку уколико су у питању ови симптоми“, упозорава др Крстић.

Дeнга није само ризик на Малдивима

Малдиви су једна од дестинација на којима путници могу бити изложени денги, вирусном обољењу које преносе комарци. У Србији се вакцина против денге, према речима др Крстић, још увек не примењује, иако у свету постоји.

Истиче да ризик није ограничен само на Малдиве и додаје да се подручје распрострањености денге шири: „Денга проширује свој ареал распрострањења са овим климатским променама“.

Ипак, контакт са вирусом не мора нужно да доведе до тешког обољења. Према њеним речима, велики број случајева протиче са блажим симптомима, док болест у тежем облику може бити праћена и боловима у зглобовима.

Док се вакцина не примењује код нас, главна мера заштите остаје спречавање убода комараца.

Репеленте треба користити строго према упутству. Ако препарат штити осам сати, не треба га наносити поново пре истека тог периода. Код деце репеленте наносе одрасли.

Заштита подразумева и адекватно облачење, боравак у климатизованим просторијама, као и коришћење простора који имају мреже на прозорима и вратима.

Посебно је важно то што комарци који преносе денгу нису активни само ноћу.

„Треба се штитити током читавог дана зато што комарци који преносе ову болест су активни и током дана“, наглашава др Крстић.

Додаје да треба спречити нове убоде како не би дошло до компликација и испољавања теже клиничке слике.

„Скувај, ољушти, испеци или заборави“

Посебан опрез потребан је и када је реч о храни и води. Путницима се саветује да чешће перу руке хигијенски исправном водом и да воде рачуна шта једу и пију.

Храна треба да буде термички обрађена, а приликом избора ресторана треба се определити за проверене објекте. Др Крстић саветује да се избегава исхрана на улици, као и свеже воће и поврће уколико није могуће обезбедити њихово правилно прање.

„Како ми епидемиолози кажемо, скувај, ољушти, испеци или заборави“, поручује она.

Посебно питање током путовања јесте лед у пићу. Према савету др Крстић, лед треба конзумирати само ако је направљен од флаширане воде за коју се зна да је безбедна.

„Што се тиче леда, лед можемо конзумирати само ако смо га сами направили од флаширане воде. Никако лед у пићу негде у ресторану или од воде која није проверена“, каже она.

Температура после повратка није за игнорисање

Опрез, међутим, не престаје повратком кући. Путник мора да има на уму да је боравио у егзотичном подручју и да ту информацију саопшти лекару уколико се после повратка појаве симптоми.

Посебно је важно обратити пажњу на повишену температуру након боравка у подручју у којем постоји маларија. У таквој ситуацији, како објашњава др Крстић, потребно је отићи код лекара и урадити брзи тест како би се дијагностика поставила што пре и започело лечење.

„Морамо да не заборавимо да смо били у егзотичном подручју и уколико се деси, на пример, повишена температура, помислићемо да можда је у питању маларија ако смо били у маларијском подручју“, каже она.

Један од разлога за додатни опрез јесте и то што се маларија може појавити и шест месеци након повратка из егзотичног подручја. Зато је податак о путовању веома важан за лекара чак и ако је од повратка прошло више месеци.

За особе које путују у маларијска подручја препоручује се и хемиопрофилакса. Лек одређује лекар, који процењује који препарат ће особа узимати. Према речима др Крстић, терапија се узима током целог путовања, а и одређено време након повратка.

Ниједна заштита није стопостотна

Др Крстић на ВМА ради и са припадницима војске који се припремају за боравак у егзотичним подручјима у оквиру мировних операција. Они добијају припрему, вакцине и упутства о мерама заштите.

Наводи да се, и поред предузимања мера, дешава да код појединих особа буду утврђена позитивна антитела на болести попут денге и чикунгуње, али да те особе нису имале симптоме: „Ниједна заштита није стопостотна, али у великој мери".

Зато припрема за путовање, према њеним саветима, не подразумева само паковање кофера и избор дестинације. Важно је благовремено се информисати, примити потребне вакцине када су препоручене или обавезне, придржавати се мера заштите од инсеката, водити рачуна о храни и води и, по повратку, лекару обавезно напоменути да се боравило у егзотичном подручју.