Пробој у лечењу рака коже – експерименталнa мРНК вакцина спречила повратак болести

Вакцина названа интисмеран, која се персонализује за сваког пацијента, успела је да спречи повратак или ширење меланома код особа које су претходно оперисане ради уклањања тумора, када је примењивана у комбинацији са другим леком против рака, кејтрудом (Keytruda), саопштиле су у среду фармацеутске компаније „Мерк“ и „Модерна“.

„Ови резултати треће фазе представљају прекретницу у истраживању рака“, изјавио је генерални директор „Модерне“, Стефан Бансел.

„Заједно са 'Мерком' почели смо да показујемо трансформативни потенцијал ове технологије у решавању важних медицинских потреба које још нису задовољене у адјувантном лечењу меланома“, навео је Бансел. 

(Адјувантна терапија је додатни медицински третман који се даје након главног лечења, као што је операција, са циљем да се униште преостале ћелије болести, смањи ризик од повратка рака и повећа шанса за потпуно излечење.)

Меланом је најсмртоноснији облик рака коже. Према наводима истраживача, само око трећине пацијената са најтежим обликом болести живи пет година након постављања дијагнозе.

Компаније нису саопштиле колико дуго су пацијенти који су примали комбинацију два лека живели без напредовања болести. Више детаља очекује се на медицинској конференцији касније ове године, пише Волстрит џорнал.

У испитивању је учествовало више од 1.000 пацијената, који су током готово годину дана примали или комбинацију интисмерана и кејтруде или само кејтруду.

Ранија испитивања показала су да је примена комбинације лекова смањила ризик од повратка болести или смрти за готово половину у поређењу са применом само кејтруде.

Докторка Нина Бардваџ, директорка за имунотерапију на Медицинском факултету Икан при болници Маунт Синај, рекла је за Индипендент да тек треба да се види када би ова комбинација лекова могла да постане доступна лекарима.

„Мерк“ и „Модерна“, међутим, испитују вакцину и у клиничким студијама за лечење других врста рака, укључујући рак плућа, бешике и карцином бубрежних ћелија.

„Ово је узбудљив период за имунотерапију рака. Вакцине ће вероватно моћи да направе разлику у одређеним ситуацијама у којима је туморско оптерећење мало“, напомиње др Бардваџ, која је и носилац катедре Ворд–Колман за истраживање рака на том факултету.

Персонализовани приступ лечењу тумора код пацијената представља „важан напредак“ ка развоју прецизнијих лекова против рака, објаснила је за Индипендент докторка Карен Кнудсен, извршна директорка Паркеровог института за имунотерапију рака.

„Биолошка основа овог приступа је убедљива, а студија пружа клиничку потврду комбинације имунолошког одговора усмереног на специфичне карактеристике тумора са терапијом блокаде контролних тачака имунског система. То представља следећу границу имунотерапије рака – не само активирање имунског система већ и његово 'учење' шта треба да нападне“, објашњава др Кнудсен.

Ипак, др Кнудсен, која је раније била извршна директорка Америчког друштва за борбу против рака, истакла је да и даље постоје питања у вези са ефикасношћу овог лека.

„Биће важно да се утврде апсолутна корист и подаци о укупном преживљавању. Потребно је дуже праћење пацијената како би се утврдило да ли појачани имунски одговор специфичан за тумор заиста доводи до трајног спречавања повратка болести и појаве метастаза.“

„Уколико резултати буду потврђени и током дугорочнијег праћења, ова студија могла би да има значајне последице по примену терапија заснованих на мРНК и неоантигенима у спречавању повратка других врста рака“, закључила је др Кнудсен.