Кад ни ноћ не доноси предах – како врућина краде сан и ремети опоравак организма

Глобално загревање не доноси само више температуре током дана. Ноћи постају све топлије, а последице таквих услова посебно се осећају током спавања.

Према истраживању спроведеном у Великој Британији, две трећине испитаника рекле су да су током јунског топлотног таласа имале проблема са спавањем, док је готово половина губила најмање три сата сна сваке ноћи.

Анализа података из више од 1.300 градова показала је да је сваки становник у периоду од 2020. до 2025. године, у просеку, због ноћних врућина губио готово 56 сати сна годишње.

Зашто нам је тешко да спавамо када је вруће

Сан је важан јер током њега тело и мозак пролазе кроз процес опоравка. Када се припремамо за спавање, температура унутрашњости тела природно почиње да опада. Крвни судови у кожи се шире како би се топлота из организма пренела ка површини тела и ослободила.

Када је температура у спаваћој соби превисока, а нарочито када је ваздух влажан, овај механизам хлађења постаје мање ефикасан. Организам се теже расхлађује, па је човеку потребно више времена да заспи, а сан постаје испрекидан.

Када смо будни, можемо да отворимо прозор, укључимо вентилатор, попијемо воду или променимо просторију. Док спавамо, наша способност да реагујемо на високу температуру је ограничена.

Врућина прекида природни процес опоравка

Ноћна врућина не утиче само на то колико ћемо спавати већ и на квалитет сна.

Висока температура повећава физиолошку активност организма. Срце убрзава рад како би се више крви допремало до коже и тако помогло ослобађању вишка топлоте. Појачано знојење додатно повећава ризик од дехидрације.

Човек се због тога може чешће будити, померати током сна или устајати како би попио воду. Сваки такав прекид нарушава природни след фаза сна које су неопходне за опоравак организма.

Недовољно и испрекидано спавање наредног дана може довести до умора, поспаности, слабије пажње и лошије способности организма да регулише различите физиолошке процесе.

Проблем није само једна врела ноћ

Посебну пажњу научници желе да посвете узастопним врелим ноћима. Ако се човек једне ноћи не опорави у потпуности, а затим поново проведе следећу ноћ у претоплој соби, организам можда неће имати довољно времена да надокнади изгубљени опоравак.

Због тога истраживачи желе да утврде да ли се физиолошки стрес из једне ноћи преноси у наредне дане и да ли се последице постепено нагомилавају.

Ово је посебно важно јер климатске промене повећавају број ноћи током којих температура остаје висока.

За квалитет сна није довољно знати колика је била минимална температура измерена у метеоролошкој станици. Важније питање може бити колико је топло било у самој спаваћој соби и колико дуго је човек био изложен таквим условима.

Истраживачи зато предлажу да се у будућим студијама истовремено мере температура и влажност у спаваћој соби, време и континуитет сна, кретање током ноћи, температура коже и рад срца.

На тај начин могло би прецизније да се утврди колико врућина заиста нарушава сан и колико је организму потребно да се након такве ноћи опорави.

Другим речима, у све топлијој клими питање више није само колико ће бити врућ дан. Важно је и да ли ће ноћ бити довољно хладна да човек може да заспи, остане у сну и омогући организму да се опорави.