Проф. др Совтић: Деци не требају суплементи за јачи имунитет – „здрава нечистоћа“ је пожељна

Летњи месеци обично доносе нешто мањи притисак када је реч о деци са акутним респираторним инфекцијама. Ипак, за Институт за мајку и дете практично нема периода у којем се обим посла значајно смањује.

„Институт, као највећа педијатријска регионална институција, прима оболелу децу из целог региона – из Републике Српске, Црне Горе и Северне Македоније, и за нас радног времена практично нема“, истиче професор Совтић.

Објашњава да устаљени режим према којем је Институт непарним данима пријемна градска установа не значи да осталим данима не збрињава пацијенте.

„Функционишући као регионална установа, примамо најтеже оболеле из земље, али и из окружења.“

Амброзија или прехлада – како препознати разлику

Сезона амброзије многим родитељима доноси дилему да ли су кијање, запушен нос и кашаљ код детета последица алергије или респираторне инфекције.

Др Совтић објашњава да се преосетљивост на амброзију ретко јавља код сасвим мале деце и да је по правилу проблем предшколаца, старије деце и адолесцената.

„Имаће симптоме опструкције горњих дисајних путева, запушен нос, свраб и кијање, а притом неће имати симптоме прехладе коју углавном прате повишена температура, малаксалост и губитак апетита.“

Код поједине деце преосетљивост на амброзију може да изазове и симптоме алергијске астме.

„Тада деца имају нарочито изражен ноћни кашаљ, а то може бити праћено свирањем у грудима, чујним дисањем и осећајем недостатка ваздуха“, упозорава др Совтић.

Пет до седам инфекција годишње код мале деце није неуобичајено

Повратак у вртиће и школе поново отвара питање честих инфекција и начина на који родитељи могу да припреме децу за боравак у колективу.

Гост Београдске хронике наглашава да су деца млађег узраста осетљивија и да је имунизација најбољи начин превенције заразних болести које могу имати тешке последице.

„То су инфекције које уз имунизацију или изостану или буду испољене у много блажој клиничкој форми“, објашњава др Совтић.

Када је реч о уобичајеним инфекцијама које се испољавају као прехладе, акутне цревне инфекције или болести са повишеном температуром, родитељи не би требало да буду изненађени њиховом учесталошћу.

„Таквих ситуација има просечно пет до седам годишње код мале деце, па ако сте рђаве среће, то је сваких три до четири недеље“, подсећа доктор. 

Због тога је важно да болесно дете не иде у вртић, јер једно оболело дете у колективу, упозорава, може довести до ширења инфекције међу осталима.

Посебан проблем настаје ако се релативно једноставне и благе инфекције закомпликују тежом клиничком сликом или бактеријском суперинфекцијом.

Без посебних препарата и суплемената за „јачање имунитета“

На питање шта родитељи могу да ураде како би побољшали имунитет детета пре поласка у колектив, др Совтић одговара да решење није у посебним препаратима.

„Све оно што су радили наши стари треба радити и данас. Никакви посебни препарати, никакви витамини, суплементи.“

Посебно указује на првих 1.000 дана живота, које описује као својеврстан „прозор шансе“ за правилно сазревање имунског система. Важну улогу у том процесу имају цревни и респираторни систем, као и кожа, преко којих организам долази у контакт са окружењем.

„Ако је то окружење такозвана 'здрава нечистоћа', то ће довести до ваљаног сазревања имунског одговора“, објашњава пулмолог.

То, наглашава, не значи да не треба водити рачуна о хигијени, већ да није потребно стварати стерилно окружење.

„Не треба превише да гланцамо и чистимо да све буде стерилно. Ако хемијским средствима чистите кућу више од два пута недељно, излажете дете загађењу унутар куће, које делује врло иритантно на дисајне путеве“, напомиње др Совтић.

Једнако је важно да деца не буду изложена дуванском диму. „Излагање електронским и класичним цигаретама изразито је штетно за децу“, истиче Совтић.

Пратити квалитет ваздуха пре изласка напоље

Када је реч о боравку деце на отвореном у Београду, др Совтић каже да су повољнији нешто виши делови града, у којима постоји струјање ваздуха и где је степен аерозагађења обично мањи.

Ипак, уместо ослањања само на локацију, родитељима саветује да прате актуелне податке о квалитету ваздуха.

„Пратите каква је загађеност ваздуха у тренутку када бисте изашли напоље и избегавајте дужи боравак на отвореном када је ваздух загађен“, саветује доктор, додајући да и спољно и загађење ваздуха у затвореном простору могу неповољно да делују на здравље.

„Респираторних инфекција ће увек бити“

Говорећи о респираторним инфекцијама код деце, Совтић подсећа на епидемију великог кашља од пре неколико година, током које је забележен велики број оболелих, али и смртни исходи код неколико оболеле деце.

Истиче да се програм имунизације прилагођава епидемиолошким приликама и оцењује да су у тој области направљена значајна унапређења. 

„Респираторних инфекција ће бити кроз целу еволуцију човека, али и патогена који нас окружују. То је непрекидна борба.“

Проф. др Александар Совтић, говорећи о раду Института,истиче да су последњих година направљени значајни искораци – од увођења секвенционирања егзома нове генерације, преко интервентних пулмолошких и кардиолошких процедура, до минимално инвазивних хируршких техника и новина у области имунизације.

Све то, како указује, има исти циљ – да деца која у Институт долазе болесна добију савремено лечење и врате се кући здрава.