Храна која највише „прија" нашем мозгу вероватно није она коју очекујете: Студија открила који режим даје најбоље резултате

Различити режими исхране годинама се смењују као најздравији избор, али резултати новог великог истраживања указују да један од њих убедљиво предњачи када је реч о очувању здравља мозга.

Научници са Харварда упоредили су шест различитих начина исхране и њихову повезаност са когнитивним здрављем током дужег временског периода. Иако су сви испитивани режими били повезани са одређеним здравственим користима, један је показао убедљиво најбоље резултате. Изненађујуће, то није била медитеранска исхрана.

Најбоље резултате остварио је DASH режим исхране (Dietary Approaches to Stop Hypertension), који је првобитно развијен као начин снижавања повишеног крвног притиска.

Данас га препоручује Америчко удружење за срце особама које болују од хипертензије или имају породичну историју срчаних обољења, али све више доказа указује да његове користи далеко превазилазе здравље кардиоваскуларног система.

Више од 159.000 испитаника праћено три деценије

Истраживање је обухватило 159.347 учесника, који су током скоро 30 година, отприлике сваке четири године, пријављивали своје навике у исхрани.

На основу тих података научници су процењивали колико се њихова исхрана поклапа са шест различитих нутритивних режима и потом анализирали повезаност са очувањем когнитивних функција. DASH исхрана доследно је показала најбоље резултате.

Особе које су се најдоследније придржавале овог режима имале су 41 одсто мањи ризик од субјективног когнитивног опадања у односу на оне који су га најмање поштовали.

На другом и трећем месту нашли су се здрави биљни режим исхране и режим који ограничава намирнице које подстичу лучење инсулина, а оба су била повезана са 24 одсто мањим ризиком од когнитивног пада.

Планетарни здравствени индекс исхране, који подсећа на медитеранску исхрану, али уз строжа ограничења црвеног меса, био је повезан са 20 одсто мањим ризиком, док је режим сличан медитеранској исхрани (AHEI-2010) смањио ризик за 16 одсто.

DASH исхрана надмашила је све остале режиме. Истовремено, учесници који су се најдоследније придржавали DASH режима на тестовима когнитивног старења постизали су резултате који су одговарали млађим особама. На пример, на тестовима радне меморије у просеку били 1,37 година „млађи“ од својих реалних година.

Највеће користи ако се здраво храните већ у средњим годинама

Аутори истраживања наглашавају да је позитиван ефекат DASH исхране био присутан чак и када су навике у исхрани анализиране до 26 година пре процене когнитивних способности.

„DASH исхрана је доследно била повезана са ризиком од субјективног когнитивног опадања чак и када је мерена до 26 година пре процене, а показала је снажну заштитну повезаност у различитим животним добима, нарочито у средњем животном периоду, од 45. до 54. године.“, наводе аутори студије.

То значи да се највеће користи постижу ако се здраве навике у исхрани усвоје већ у средњем животном добу, а не тек у старости.

Научници ипак наглашавају да ова студија показује повезаност, али не и директну узрочно-последичну везу.

Ипак, слични резултати понављају се у све већем броју истраживања. Недавно је показано да и MIND исхрана, која представља комбинацију медитеранског и DASH режима, има повољан утицај на здравље мозга, док друга истраживања повезују висок унос прерађеног црвеног меса са повећаним ризиком од деменције.

Промене треба уводити постепено

Вођа истраживања, епидемиолог са Харварда Кјетил Бјорневик, сматра да људи не треба преко ноћи да мењају начин исхране.

„Ако неко жели да побољша здравствену вредност своје исхране, требало би да уводи споре и постепене промене, јер је већа вероватноћа да ће их се дугорочно придржавати“, рекао је Бјорневик. Истиче да је охрабрујуће што су и други режими исхране показали позитивне ефекте: „Оно што охрабрује јесте доследност резултата код различитих начина исхране, што указује да не постоји само један исправан приступ и да различите стратегије исхране могу имати повољан утицај на когнитивно здравље".

Према његовим речима, без обзира на конкретан режим исхране, најбоље резултате дају они начини исхране који стављају нагласак на поврће, рибу и интегралне житарице, а истовремено ограничавају унос црвеног и прерађеног меса, пржене хране и заслађених напитака.

„У ширем смислу, сваки режим исхране који наглашава поврће, рибу и интегралне житарице, а ограничава црвено и прерађено месо, пржену храну и заслађене напитке, у складу је са оним што наши резултати показују као корисно", наводе истраживачи.

Научници закључују да све више доказа указује на то да оно што је добро за срце, највероватније је добро и за мозак, али истичу да су за коначне закључке потребна додатна велика истраживања и „рандомизоване" клиничке студије.