Замка здравља у 21. веку: Шта је „хелтизам“ и зашто нас идеологија здравог живота води у панику и кривицу

Живимо у ери у којој је здравље постало врховна морална вредност, а сваки прекршај у исхрани или прескочен тренинг извор озбиљне гриже савести. Гошћа Радио Београда, вирусолог проф. др Ана Банко, представља своју нову књигу „Хелтизам: како разумети медицину 21. века“ и упозорава на опасне замке модерног друштва које је одговорност са институција пребацило искључиво на појединца.

Гостујући у емисији У ритму дана Првог програма Радио Београда, др Ана Банко, вирусолог и професор на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, представила је свој књижевни првенац који се, након онлајн доступности, управо појавио и у књижарама широм земље.

Књига под називом Хелтизам: како разумети медицину 21. века (у издању Недељника) бави се феноменом који кроји нашу свакодневицу, а да тога нисмо ни свесни.

Хел-шта? Идеологија која дискриминише

Појам „хелтизам“ (од енглеске речи health – здравље) увео је амерички социолог Роберт Крафорд још 1980. године. Др Банко сликовито објашњава да је реч о својеврсној „идеологији здравља“, која на први поглед делује племенито, али у себи крије опасну друштвену замку.

„Из једне полазишне племените ствари долазимо до тога да хелтизам чини ствари дискриминишућим. Здравље више није само физичка, већ морална вредност. То значи да ако ја водим рачуна о свом здрављу и здрава сам, ја сам вреднија од неког другог ко је гојазан или има одређену болест јер ‘ није водио рачуна’. Та дискриминација је замка у коју упада појединац, али и друштво“, упозорава др Ана Банко.

Ова идеологија потпуно занемарује генетску основу појединца, економске могућности да се купи здрава храна, као и географске и еколошке факторе попут загађења ваздуха.

Како су енергетска пића заменила дружење

Захваљујући друштвеним мрежама, хелтизам је данас добио агресивне размере, а његова главна нуспојава постао је – осећај кривице.

„Данас смо толико заокупљени наметнутим стандардима да вас, чим се разболите, прво питају: да ли сте вежбали, како сте се хранили, зашто сте под стресом? Ако сте прескочили тренинг или појели слаткиш, улазите у другу реалност која вас изузима из социјалних интеракција. Људи прескачу рођендане и одласке у ресторане јер су на дијети“, објашњава др Банко.

Она наводи и парадоксалан пример младих генерација које, у духу здравог живота, масовно одбацују алкохол, али га замењују нечим подједнако опасним.

„Алкохолу је надомештен недостатак, и то енергетским пићима, због наметнуте вредности сталне будности и активности. Пре две године лансирано је преко 250 различитих врста енергетских пића.“

Одговорност пребачена на лаике и интернет гуруе

Један од највећих проблема модерног доба јесте пребацивање институционалне одговорности државе на рамена појединца. Од лаика се данас очекује да доносе крупне медицинске одлуке: како ће се породити, да ли ће се вакцинисати, које контрацептивне пилуле да користе или којој интервенцији да се подвргну.

У том вакууму, поверење у институције медицине је опало, а простор су заузели самопрозвани интернет стручњаци.

„Таман када просечно образован човек навикне на неку иновацију – попут аутофагије, протеина или пирамиде исхране – дођу нова сазнања која то потпуно промене. Ви му одједном долазите са новим тумачењем и збуњивањем, и у том сегменту лако настају параноја и теорије завере“, истиче професорка.

Седам поглавља о телу, заблудама и науци

Књига др Ане Банко подељена је на седам тематских целина које сецирају горућа питања данашњице:

Тело које носимо: Поглавље о вечном страху од смрти и болу као месту манипулације. Између осталог, текст се бави и тиме како тело реагује на екстремне високе температуре које постају наша глобална реалност.

Позната лица, непознате болести: Приче о славним личностима (од Ван Гога до Усеина Болта) које нам помажу да боље разумемо специфична стања и дијагнозе.

Шта уносимо у тело: Анализа исхране, микропластике, али и феномена Оземпика – лека чије праћење података гледамо у реалном времену.

Како друштвени феномени утичу на наше здравље: Осврт на то како површни наративи уносе панику, попут прошлогодишње (касније оповргнуте) тврдње америчке администрације о повезаности парацетамола у трудноћи са аутизмом.

Наука која се мења: Преглед најновијих научних открића и Нобелових награда.

Чему се излажемо: Од токсичности гел лакова и заблуда о ботоксу (који је заправо драгоцен лек у неурологији), до естетске медицине и дермалних филера.

Вакцине – највећи успех који нико не слави: Анализа парадокса да је успех вакцина у елиминацији болести довео до њиховог пораза, јер људи више не виде опасност, што их чини идеалном метом за дезинформације.

Да ли смо ишта научили из пандемије?

Књига се завршава поглављем о вирусима са којима живимо – што је ужа специјалност др Банко – и закључује се причом о мистериозној „болести Икс“.

На питање да ли смо из претходне пандемије извукли поуке за следеће природне циклусе који неминовно долазе, др Банко изражава забриност.

„Бојим се да нисмо научили“, закључује др Ана Банко, остављајући отворено питање за јавност и здравствене системе широм света.