Будућност лечења реуматизма у Србији: Први европски Центар за регенеративну медицину ускоро почиње са радом

Некада се сматрало да су болови у зглобовима и проблеми са хрскавицом резервисани за позне године, али модеран начин живота, вишак килограма и хронични стрес драматично су променили ту слику.

Данас није реткост да двадесетогодишњаци имају зглобове шездесетогодишњака, што реуматске болести чини једним од водећих здравствених изазова. Оне се деле на две велике групе: дегенеративне, попут артрозе, где се хрскавица троши, и запаљенске, аутоимуне болести као што је артритис.

„Хрскавица се троши, то није вечни орган. Раније смо мислили да је скоро немогуће обновити је", објашњава др Бранко Бараћ, директор Центра за регенеративну медицину.

Ипак, захваљујући напретку медицине, Србија се позиционирала као лидер у иновативним приступима лечењу.

Када зглобови заболе: Превенција и рани знаци за узбуну

Иако је старење природан процес, постоје симптоми које никако не треба занемарити. Према речима др Бараћа, прве инстанце којима се пацијенти обраћају су лекар опште праксе и физијатар. Међутим, ако се јаве оток, црвенило зглобова и промене у крвној слици, неопходно је потражити помоћ реуматолога.

Посебан опрез саветује се млађим мушкарцима.

„Јутарња укоченост и бол у леђима код младих људи између двадесете и педесете године не смеју се отписати као хронична лумбалгија. Молим вас да се обавезно јави реуматологу, јер се можда ради о реуматској болести која се може успешно лечити", наглашава др Бараћ.

Захваљујући Министарству здравља и Републичком фонду за здравствено осигурање, пацијентима у Србији данас су доступни најсавременији биолошки лекови. Ови лекови омогућавају квалитетан живот оболелима, до те мере да чак и професионални спортисти са хроничним аутоимуним болестима могу да наставе своје каријере.

Рана дијагностика је кључна, а нажалост, погођена су и деца која оболевају од јувенилног артритиса, због чега је правовремена реакција од пресудног значаја.

Пионирски корак: Револуција из београдског института

Институт за реуматологију, установа са традицијом дугом више од 60 година, направио је историјски искорак отворивши 28. новембра прошле године први Центар за регенеративну медицину у једној државној установи у Европи. Ова идеја, рођена као визија и сан после пандемије ковида, постала је стварност уз подршку Министарства здравља.

„Тада нисмо ни знали да је то први центар за регенеративну медицину у Европи у државној установи. Гости из иностранства, стручњаци из те области, објаснили су нам да смо ми ти који су га отворили", истиче др Бараћ.

Пре оснивања центра, Републичка стручна комисија је пажљиво радила на законској регулативи како би се избегла ситуација попут оне у Европској унији, где су строги закони практично зауставили напредак у овој области, за разлику од Кине, Јапана и Америке које су далеко одмакле.

Шта доноси Центар за регенеративну медицину

Нови центар ускоро почиње са радом и пацијентима у Србији доноси револуционарне терапије.

„Званично могу да кажем да ћемо први пут, крајем овог месеца или почетком јуна, кренути са лечењем дегенеративног оштећења колена", најављује др Бараћ.

Терапија подразумева примену фиксне комбинације хијалурона и плазме обогаћене тромбоцитима. Занимљиво је да је овај метод пионирски развијен управо на Институту пре десет година, а тек касније је добио одобрења светских агенција.

Друга област којом ће се центар бавити је лечење хроничних рана, за шта ће међу првима у региону добити апарат за аргон плазму. Ове напредне методе лечења биће доступне осигураницима о трошку државе, наравно, уз испуњавање одређених критеријума и одлуку комисије.

Планови се овде не завршавају. Институт за реуматологију очекује и почетак велике реконструкције, укључујући и обнову хидро-блока који је постојао још 1965. године. Уз то, институција развија и снажну међународну сарадњу, пре свега са водећим кинеским центрима, али и са колегама из Републике Српске, потврђујући да визија лечења будућности у Србији постаје садашњост.