У Русији је развијена нова метода за вађење гелера и металних фрагмената из срца

Како наводе стручњаци Војно-медицинске академије, нова техника ће заменити традиционални приступ, у којем операције за уклањање страних тела из миокарда захтевају срчани застој, повезивање пацијента са вештачким срцем, системску хепаринизацију и продужено обнављање срчане функције.

„Срцу се приступа путем стерно- или торако-томије. Перикардијум (овојница која окружује срце) се отвара у облику слова Т, а перикардијални слојеви се осигуравају држачима. Срце, перикардијум и велики крвни судови се прегледају на улазне ране, канал ране и путању страног тела. Ако су удлаге површински лоциране, прецизна локализација се обезбеђује неодимијумским магнетом смештеним у силиконску цев од 1/4 инча ради лакше употребе и стерилизације. Ако страно тело продре дубље у миокардијум, његова локација се може утврдити интраоперативном флуороскопијом“, стоји у саопштењу.  

Затим се подручје срца које садржи фрагмент стабилизује помоћу вакуумског стабилизатора миокарда. Да би се спречило прекомерно крварење током вађења, у подручје фрагмента се поставља привремени шав у облику слова U са тефлонским јастучићима или шавом типа „кисеоник“.

„Скалпелом се прави рез на миокарду изнад фрагмента, а величина реза се бира према величини фрагмента. Фрагмент се уклања кроз рез помоћу неодимијумског магнета. Лежиште фрагмента се третира раствором бетадина. Ивице реза се спајају помоћу претходно постављеног шава, чиме се обезбеђује хемостаза. Рана се затим зашива слој по слој“, наводе аутори патента.

Већ су изведене две сличне операције, уз редован постоперативни ток.

„Предложена хируршка техника аутора за прострелне ране срца има за циљ минимизирање употребе вештачке циркулације како би се скратило трајање операције, смањио губитак крви и смањио бол, чиме би се избегли непотребни финансијски трошкови“, наглашавју кардиолози Војно-медицинске академије.