Три годишња доба у четири дана – нагле промене доносе повећан ризик од инфаркта и шлога

Нагле промене времена и температуре, какве су забележене последњих дана, доводе до пораста здравствених тегоба, посебно код кардиоваскуларних пацијената. Лекари упозоравају да овакве осцилације могу значајно утицати на крвни притисак, рад срца и опште стање организма, због чега је важно благовремено реаговати на симптоме.

Кардиолог, професор Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, истиче да се у пракси јасно уочава повећан број пацијената током наглих временских промена.

„Чим имамо овакве промене времена, значи посебно нагле промене времена, ми заиста виђамо више болесника. То се пре свега односи на болеснике који долазе у наше амбуланте, који се жале на нерегулисан крвни притисак, неправилан срчани рад“, каже Оташевић.

Ипак, додаје да упркос повећаном броју тегоба, није увек забележен и већи број најтежих исхода. „Међутим, оно што је добро, рецимо, ми смо у петак били приправни за болеснике који добију акутни инфаркт миокарда за територију Београда и околине и хвала Богу није било више инфаркта него што је то уобичајено“, наводи професор Оташевић.

Најугроженији су, како истиче, старији пацијенти и хронични болесници. „Када имамо промене времена, значи најугроженији су старији – болесници преко 60 година као и болесници који већ имају неку претходну кардиоваскуларну болест и дијабетес.“ Ипак, гост Дневника упозорава да инфаркти не заобилазе ни млађе: „Не прође дежурство када не примимо неког младог, између 30 и 40 година живота, ко је доживео акутни инфаркт миокарда“.

Проблем представља комбинација више фактора – пада температуре, промене атмосферског притиска, ветра и загађења. „Студије показују да када дође до, рецимо, нагле промене температуре за пет степени у току једног дана, ми имамо повећање броја инфаркта и шлогова за приближно четири одсто“, објашњава Оташевић.

Једна од најчешћих грешака пацијената је игнорисање првих симптома. „То су углавном скокови крвног притиска када идемо из топлије температуре у хладнију. Онда имамо тегобе у смислу вртоглавице, зујања у ушима, благих болова у грудима. Уколико не препознамо на време те тегобе то може довести до веома озбиљних стања па и смрти“, упозорава професор.

Због тога је, како наглашава, кључно благовремено реаговати. „Уколико игноришемо симптоме када су почетни, када су благи, не реагујемо, може доћи до инфаркта, шлога или не дај Боже до горих ситуација.“ Саветује и да се грађани унапред консултују са лекарима и придржавају прописане терапије.

Када је реч о превенцији, порука је једноставна – ослушкивати сопствени организам. „Уколико данас не желите да изађете из куће, па немојте изаћи. Мислим да је најбољи савет слушати свој организам, он на време шаље сигнале“, закључује Оташевић.

Стручњаци подсећају да су овакве временске осцилације све чешће, те да је информисаност и благовремена реакција кључна за очување здравља.