Која питања се ређају после објаве нове „америчке пирамиде исхране"

Докторка Јорга истиче да у Србији треба да постоји посебна агенција која би била задужена за безбедност хране: „Ми на жалост немамо агенцију или како би се већ звала, за безбедност хране. Не институт, то је државно тело. Државно тело, у Европи постоји и то се зове Европска агенција за безбедност хране, ЕФСА. И све европске државе имају своје националне, и онда је то мрежа која директно води рачуна, ту постоје стандарди, водичи о безбедности и квалитету хране. Код нас то ради ветерина“. Таква тела се баве сигурношћу, у смислу безбедности и квалитета хране.

„Једна је ствар шта ми напишемо као препоруке и кажемо људи треба да се хране тако, тако и тако. Друга је ствар шта је то што ви можете да купите и колико, То су две, како би рекла, различите ствари. Тако да би донела ту врсту сигурности и безбедности“, рекла је др Јорга.

Каже да свака „пирамида исхране“ увек изазива интересовање јавности, као што је то случај са последњом која долази иу САД, али додаје да многе државе имају сопствене пирамиде исхране и да „водичи добре исхране могу бити великим делом политичка ствар, а не само научна, стручна, медицинска.

Коментаришући најновији амерички водич, др Јорга наводи да у САД „сваких пет година изађу са новим препорукама и да иза тога стоји цео научни одбор“.

„То је борд људи који стално прате све што је везано за исхрану и здравље. Значи – каква је та исхрана, какве су последице те исхране, шта може да се уради да се превенира обољевање у народу. Американци су овим хтели да прекину стални тренд пораста гојазности. Код њих преко 70% људи има проблем повећане тежине и енормно велики број у оквиру тога и гојазност као дијагнозу. Код нас је то 50 и нешто посто“, објаснила је гошћа Јутарњег програма уз опаску да је „јавно здравље политика, а није медицина“.

Нова „пирамида исхране“ је сада на неки начин „обрнута“.

„Та пирамида можда највише личи на оно што ми иначе примењујемо у дијетама за редукцију тежине. Значи тежиште је на доброј квалитетној храни, јако је повећано учешће беланчевина, протеина. Некад је било, и даље су услови да је 0.8 или 0.83 грама на килограм телесне тежине. Значи 70 кила пута 0.8 – 56 грама протеина. Ова нова пирамида њихова сад каже 1.2 до 1 до два грама малтене на килограм телесне масе, то је готово дупло, што подразумева онда већи унос меса. Они сад веома инсистирају на црвеном месу, пилетини, риби, пуномасних млечних производа…“, каже др Јорга.

Пошто скоро свака држава има своју пирамиду исхране, логично је питање – каква би требало да буде „српска пирамида исхране“.

Докторка Јорга с тим у вези каже да је идеја да се најпре утврди које болести и зрдавствени проблеми највише муче домаће становништво. Код нас су то, како додаје, висок крвни притисак, повећана телесна тежина и дијабетес. Онда се приступа изради препорука и плана исхране, и то „на основу навика подручја“.

„Америчка пирамида каже да користите маслиново уље и говеђи лој. Мислим то није у нашим навикама. Значи по мени, оно што би у Србији требало више да се производи, као што једу Скандинавци, то је уље од уљане репице. То уље је изузетно квалитетно и јако добро за спречавање различитих ствари, кардиоваскуларних болести“, објаснила је др Јорга.

Може се користити и свињска маст, али не као једина масноћа, а потребно је повећати и унос поврћа. Наводи истраживања института „Батут“ према којем „огроман број људи не користи поврће сваки дан“.

На крају, права мера између доступности хране, здравља, навика и поднебља, за докторку Јоргу је, како и сама каже „питање од милион долара": „Али није то питање за мене као лекара, је л' тако? То је и за економисте... Ја бих свакако волела да, да се поставе заиста праве препоруке. Треба их базирати на националној патологији и националној храни. И с друге стране да имамо добру сарадњу са прехрамбеном индустријом“.