Научници открили како наше мисли директно „програмирају“ имуни систем
Најновије истраживање објављено у јануару 2026. открива постојање директних неуронских путева који повезују мождани кортекс са лимфним чворовима, пружајући коначан доказ да психа управља одбраном организма.
Деценијама су научници спекулисали да постоји веза између менталног стања и физичког здравља, али су механизам којим „нематеријална” мисао постаје „материјални” одговор организма остали енигма. Све до сада.
Тим стручњака са Универзитета у Кембриџу, чије резултате преноси The Guardian, успео је да мапира оно што називају „телеграфском линијом” између мозга и имуног система.
Ово откриће сугерише да наш префронтални кортекс – део мозга одговоран за сложено планирање и емоције – може директно да стимулише или супримира производњу Т-ћелија.
То значи да хронични стрес или позитивна очекивања нису само „осећаји”, већ конкретне инструкције које мозак шаље одбрамбеним механизмима.
„Ми више не говоримо о метафоричкој вези ума и тела”, каже др Сара Џенкинс, водећи истраживач на пројекту.
„Видели смо физичке неуронске нити које завршавају директно у ткивима где се формирају антитела. Ово је прекретница која би могла потпуно да промени начин на који лечимо аутоимуне болести”, додаје др Џенкинс.
Ово откриће објављено је у тренутку када се глобални здравствени системи суочавају са порастом болести повезаних са стресом.
Према извештају, будућност медицине неће се ослањати искључиво на фармакологију, већ на синтезу прецизних лекова и неуролошких терапија које циљају ове новооткривене путеве.
За пацијенте који се боре са упалним процесима, ово значи да би „тренинг мозга” ускоро могао постати обавезан део терапијског протокола, раме уз раме са најсавременијим антибиотицима.
Док научници славе, социолози упозоравају на изазове. Ако наше мисли директно утичу на имунитет, одговорност за здравље постаје још тежи терет за појединца.
Зато неки стручњаци поручују – Овакав научни пробој требало би да натера здравствне системе да хитно ревидирају своје стратегије менталног здравља, јер оно више није питање „доброг расположења”, већ суштинске биологије опстанка.
Коментари