ХИВ је хронично стање са којим се може дочекати потомство и старост – у тестирању и терапији је кључ

Од 1988. године, сваког 1. децембра обележава се Светски дан борбе против ХИВ-а. То је дан када се пружа подршка ХИВ позитивним особама и члановима њихових породица, али и подиже свест о пандемији сиде.

Овогодишњи слоган гласи „Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на сиду“, а подршка је изузетно важна у моменту када извештаји Светске здравствене организације показују да се ХИВ инфекције у Европи и даље касно препознају – чак 54 одсто дијагноза у 2024. години постављено је прекасно да би се започело оптимално лечење.

Као најчешће разлоге за одлагање тестирања Братислав Прокић, извршни директор Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље „Потент“, издваја страх и бројне предрасуде.

„Најчешћа предрасуда је да се то нама не може десити, да је ХИВ резервисан за неке одређене групе људи. Пандемија се везује за хомосексуалце, за кориснике дрога. Међутим, данас су то, ако гледамо светску статистику, пре свега жене и хетеросексуални мушкарци. Број нових дијагностикованих случајева међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима опада. Они који сматрају да не припадају тим групама, не виде да су у том проблему. У ствари, са ХИВ-ом сви живимо без обзира на то колике су нам шансе да добијемо ХИВ“, наводи Прокић и наглашава да сваки незаштићени однос без заштите захтева да се особа тестира, што је и најбоља превенција сиде, односно касне дијагностике.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији је у овој години откривено 99 особа инфицираних ХИВ-ом.

Прокић истиче да се број инфицираних креће између 100 и 200: „Ми бисмо волели да је откривено више људи, јер би то значило да бисмо дијагностиковали већи број људи који имају вирус, ставили бисмо их на терапију, они би кренули да се лече, и на тај начин бисмо престали са ширењем даље епидемије“.

Међу најчешћим предрасудама, наглашава Прокић, је да особе које живе са ХИВ-ом преносе вирус, међутим то важи само за оне који нису на терапији – особе које су на терапији нису инфективне, не могу више да пренесу вирус.

Ко треба да се тестира

Према препорукама СЗО свака особа која је сексуално активна треба да се тестира. Већи ризик од инфекције постоји код оних који су променили партнере, особе које имају незаштићене аналне сексуалне односе требе чешће да се тестирају.

Поводом Светског дана борбе против ХИВ-а организовано је бесплатно тестирање у Градском заводу за јавно здравље и на Студентској поликлиници.

Прокић истиче да бесплатна и анонимна тестирања и саветовања постоје сваког радног дана, у свим заводима за јавно здравље.

„Многи људи желе баш данас да се тестирају и то могу урадити у свим заводима и у Студентској поликлиници, без обзира на то што нису студенти, али и у бројним удружењима, између осталог и у Удружењу Потент. Ми данас радимо тестирање на четири локације – у Београду од 9 до 14 часова, у Нишу од 13 до 17, у Крагујевцу од 16 до 20 часова, а у Панчеву ћемо бити у мобилној здравственој јединици испред Културног центра, од 15 до 17 часова.

Тако да људи могу код нас за 15 минута брзо да дођу до резултата, да ли имају или немају ХИВ и да знају шта могу да предузму по том питању“, прецизирао је Прокић.

Заштита од ХИВ-а

Од инфекције ХИВ-ом, као и других сексуално преносивих болести, можемо се заштитити кондомима. Такође, данас постоје и превентивне пилуле за ХИВ.

„Људи који виде да су често у ризику и да из било ког разлога не користе кондом редовно, односно заштиту, могу и у Потенту и у Заводу за јавно здравље да добију рецепт и да купе пилуле. То, нажалост, није бесплатно. Код нас је око 40 евра цена тих пилула, месечно“, истакао је Прокић.

Према његовим речима, ХИВ је данас, уз терапију, хронично, незаразно стање, односно стање које се може контролисати и са којим се може нормално живети и имати потомство.

„Није скраћен животни век, добро се осећају уз једну таблету дневно. Немају никаквих разлога да нешто брину за здравствено стање. Углавном је брига око стигме и прихватања, односно, како некоме рећи свој ХИВ статус и како ће на крају бити прихваћени. Међутим, од тренутка када знају да нису преносници вируса, а већ након пар месеци вирус не може да се детектује и више не може да се пренесе чак ни сексуалним путем, могу да имају здраво потомство“, објашњава Прокић.

Таква ситуација омогућава и ХИВ инфицираним да полако почињу да прихватају позитивну слику о себи и уз разговор и разумевање долазе до нормалне комуникације, прихватања и све чешћи је случај да имају партнере.

Терапија која се примењује у Србији, како истиче, не разликује се од оних које се користе у свету.

„Можда немамо баш сваки лек, али готово све лекове имамо на листи, и најсавременије. Оно што немамо у Србији су дугоделујући лекови, односно сада је то нешто најновије да не морате да узимате пилулу сваког дана, већ можете једном у пар месеци да добијете инјекцију да не морате да чак ни тај један тренутак када узимате пилулу да мислите више о свом ХИВ статусу“, прецизирао је Прокић.