Oткриће које може успорити старење
Научници са Универзитета Бен-Гурион у Негеву идентификовали су досада непрепознату врсту Т-помоћних ћелија (Th ћелије) за коју верују да би могла да игра кључну улогу у томе како наш имуни систем стари и како се организам носи са оштећеним, остарелим ћелијама које су престале да се деле. Откриће, предвођено професором Алоном Монсонегом и објављено у часопису Nature Aging, сугерише да овај посебан подскуп имуних ћелија можда објашњава због чега неки људи, нарочито стогодишњаци, остају изненађујуће отпорни на процес старења.
Нова врста Th ћелија
Имуни систем није статичан – он се непрестано мења током живота. Неке ћелије постају спорије, друге мењају задатке, а равнотежа одбрамбених механизама се помера. Професор Монсонего објашњава да те промене често боље одражавају биолошки него хронолошки узраст – неки људи старe „брже", други „спорије“, а њихов имуни систем може да открије ту разлику много пре него што године то покажу.
И управо у овим променама научници су открили нешто сензационално – потпуно нову групу Th лимфоцита, која постаје све присутнија како старимо. Оно што је заиста изненадило тим је начин на који ове ћелије делују. За разлику од класичних Т- помагача, оне активно уништавају сенесцентне односно остареле ћелије, оне „умирене“ које више не могу да се деле, али и даље испуштају упалне сигнале.
Сенесцентне ћелије – пријатељ или непријатељ?
Сенесцентне ћелије нису увек лоше. У малим количинама, оне помажу у зарастању ткива и штите од рака. Али када се нагомилају, постају извор хроничне упале, убрзавају старење и отварају пут бројним болестима. Зато је способност тела да их препозна и уклони – кључ здравог старења.
И ту је дошло изненађење – новооткривене Th ћелије управо то раде – активно „чисте“ сенесцентне ћелије и спречавају њихово накупљање.
Тајна стогодишњака
Још фасцинантније је оно што се десило када су научници погледали крв људи који живе дуже од сто година, али остају релативно здрави. У њиховој крви било је много више ових специјализованих Th него у просечној старијој популацији. Ово је дало снажан наговештај – можда је управо овај „тим за чишћење“ разлог зашто им имуни систем остаје у равнотежи и спречава убрзано старење.
Експерименти на мишевима додатно су потврдили везу. Када су научници смањили број ових ћелија, животиње су брже стареле и живеле краће. Јасно је да оне нису само маркер биолошког узраста – оне су активан штит против старења.
Нови поглед на старење
Професор Монсонего истиче да праћење ових ћелија већ од тридесетих година живота може пружити много прецизнију слику о здрављу и дуговечности него само годиште. Здраво старење није враћање имуног система у „двадесете“, већ одржавање равнотеже која држи штетне ћелије под контролом и минимизује упалу.
Поглед у будућност
Ове откривене Th ћелије могу постати кључ за будуће терапије јер манипулација њиховим бројем или активностима могла би да успори старење, побољша имунолошку равнотежу и лечи болести повезане са старењем. Такође, праћење ових ћелија могло би да постане дијагностички алат за процену биолошког узраста и ризика од болести у напредним годинама.
Истраживање је дело тимова професора Монсонега и Ести Јегер-Лотем, уз подршку бројних младих научника, Института Вајцман и фондова Литвин и Гуралов.
Један од закључака је јасан -наше ћелије могу бити кључ дуговечности, а имуни систем – наш најважнији савезник у игри са временом.
Коментари