Загађен ваздух у Србији узрок 81 превремене смрти на 100.000 становника

Више од трећине светске популације, односно 36 одсто светске популације изложено је прекомерним нивоима загађујућих честица ПМ 2,5. Шта је ново у овом извештају у односу на раније када је у питању утицај загађеног ваздуха на здравље становништва?

– Што се тиче овог новог извештаја морам да кажем да је то у ствари проценат изложености концентрацијама преко 35 микрограма по кубном метру, што је заиста врло висока концентрација. Светска здравствена организација не поручује концентрације више од пет микрограма по кубном метру.

Оно што је ново, процењена је укупна превремена смртност која се приписује изложености загађеном ваздуху, сада је процењено на неких 7,9 милиона људи годишње, што је висока цифра и та цифра се одржава годинама, нажалост, у овим извештајима.

Оно што је ново је велики број публиковане научне литературе који је омогућио да се процени и ризик од настајања Алцхајмерове болести услед изложености загађеном ваздуху. Неких 600.000 људи у свету годишње премине управо услед Алцхајмерове деменције, али проузроковане загађеним ваздухом. То је прилично висок број.

Процењује се да је свака четврта превремена смрт од Алцхајмерове болести проузрокована загађеним ваздухом. У Србији у апсолутним цифрама то износи на 100.000 становника, од 81 превремено преминуле особе од загађеног ваздуха, осам до 11 се приписује и дијагнози Алцхајмерове болести узроковане загађеним ваздухом.

То један од нових података који забрињава и који указује на решења која треба спроводити јер имамо све већи број старије популације који имају Ацхајмерову деменцију.

Које још болести погоршава или узрокује загађен ваздух?

– Оно што је мање познато у јавности је да су то углавном болести срца и крвних судова, услед уласка тих најопаснијих честица од 2,5 микрона у пречнику које се путем крвотока распоређују и таложе и у крвним судовима и у свим органима, па је у Србији неких 19 одсто смрти од исхемијске болести срца проузроковано загађеним ваздухом, неких 18 одсто можданим ударом, народски речено шлогом.

Поред тога, ту је хронична опструктивна болест плућа са 16 одсто. А оно што посебно забрињава је неонатална смртност, значи смртност одојчади у првом месецу живота која је процењена на 14 одсто од свих неонаталних смрти, проузрокована је загађеним ваздухом.

Друга чињеница се такође односи на децу, која су посебно осетљив део популације, да је то и у свету други фактор ризика загађен ваздух и инфекције доњих респираторних путева, други фактор ризика смртности деце до пет година. Код деце то другачије делује загађен ваздух, мања им је телесна тежина, брже дишу, активнија су, имају незрела ткива и то је све разлог њихове рањивости.

У овом извештају дају се глобални подаци, али појединачно за све земље. Какви су подаци за Србију?

– Подаци за Србију, да их упоредим прво са подацима из претходних извештаја, ту је негде стабилизована или чак нешто мало мања та смртност на 100.000 становника од тих најопаснијих ПМ 2,5 честица, тако да је 81 смрт на 100.000 становника се приписује загађеном ваздуху.

Ако упоредимо са светским просеком, светски просек је 56 смрти на 100.000 становника, ако упоредимо на пример, са Немачком, тамо је 17,1. Дефинитивно, иако је блага тенденција пада, и даље су то врло негативне последице загађеног ваздуха у Србији.

Подаци званичне државне мониторинг агенције за заштиту животне средине Србије већ годинама показују да је ваздух јако загађен у свим већим градовима, ако посматрам на годишњем нивоу.

Влада Србије је пре три године донела Програм заштите ваздуха до 2030. године. Ако би се примениле мере смањења загађења ваздуха, предвиђене у том документу, смртност од загађеног ваздуха смањила би се за 40 одсто.