Шта је температура влажног термометра и зашто уобичајено мерење температуре не приказује целу слику

Одговор је прилично јасан – температура влажног термометра од 35 степени Целзијуса, према студији из 2020. године објављеној у часопису Science Advances.

Температура влажног термометра није исто што и температура ваздуха коју видите у временској прогнози, већ се мери термометром обавијеним влажном тканином, при чему се у обзир узимају и топлота и влажност ваздуха. Влажност је кључна, јер што је више воде у ваздуху, то је зноју теже да испари, а телу да се охлади.

Ако је влажност ниска, а температура висока – или обрнуто – температура влажног термометра неће достићи критичне вредности, каже Колин Рејмонд, истраживач на Насиној лабораторији за млазни погон. Али када су и влажност и температура високе, овај показатељ може досегнути опасне нивое.

На пример, када је температура ваздуха 46,1 степен Целзијуса, а релативна влажност 30 процената, температура влажног термометра је само око 30,5 степени. Али ако је температура 38,9 степени, а влажност 77 процената, температура влажног термометра достиже 35 степени Целзијуса – што је „опасна зона“ за људе.

Разлог зашто људи не могу да преживе комбинацију велике врућине и влажности јесте то што више не могу да регулишу унутрашњу температуру. „Ако температура влажног термометра пређе температуру људског тела – око 37 степени – човек и даље може да се зноји, али тело више не може да се охлади на ниво који је физиолошки неопходан“, каже Рејмонд.

У том тренутку тело постаје хипертермично, са топлотним ударом на унутрашњој температури изнад 40 степени. То може довести до убрзаног пулса, конфузије, делиријума, свраба коже, несвестице и коме.

Ипак, температура влажног термометра од 35 степени Целзијуса не изазива смрт одмах – потребно је око три сата да таква врућина буде кобна, каже Рејмонд. Нема начина да се тачно утврди време, јер није етички излагати људе тим условима у експериментима. Рејмонд процењује да је реална граница између 34 и 36,5 степени Целзијуса.

Ко је у ризику од неподношљивих температура?

Клима-уређаји могу спасити живот, али не могу сви да их приуште, а чак и тамо где су чести, електро-мрежа може бити непоуздана, истиче Рејмонд.

Неколико места је у историји достигло температуру влажног термометра од 35 степени, али само накратко. Од касних 1980-их жаришта су долина реке Инд у Пакистану и северној Индији, као и јужна обала Персијског залива. Град Џејкобабад у Пакистану, познат као најтоплији град на свету, забележио је преко 35 степени Целзијуса бар четири пута. Вредности преко 32 степена измерене су у Ла Пасу (Мексико), Порт Хедланду (Аустралија) и Абу Дабију (УАЕ).

„Постоје места која већ сада повремено доживљавају ове услове по сат или два. А са глобалним загревањем, то ће бити све чешће“, каже Рејмонд. У наредних 30 до 50 година у највећем ризику су северозапад Мексика, северна Индија, југоисточна Азија и западна Африка.

„Нажалост, са климатским променама које су већ извесне, наставићемо да се загревамо, чак и када бисмо одмах престали са емисијама гасова са ефектом стаклене баште“, додаје он.

„Множилац болести“

Неки научници упозоравају да је праг од 35 степени Целзијуса температуре влажног термометра потцењивање опасности. Поуп Мосли са Државног универзитета Аризоне истиче да та бројка представља максимум који млада и здрава особа може да издржи у идеалним условима. У стварности – старост, кондиција, лекови и хроничне болести снижавају толеранцију.

Вежбање и сунце, на пример, могу изазвати прегревање и при нижим температурама. Старије особе, људи са хормоналним поремећајима, гојазношћу или они који узимају антипсихотике у већем су ризику.

Мосли упозорава да у таласима врућине многе смрти нису званично евидентиране као „топлотне“, јер се јављају услед погоршања постојећих болести. Топлота погоршава хипертензију, кардиоваскуларне проблеме, болести бубрега и ментална обољења. Може утицати и на дијабетес, астму и деменцију.

Зато Мосли топлоту назива „множиоцем болести“ – фактором који чини да многи други здравствени проблеми постану опаснији. Прави утицај топлоте је много шири, па многи људи могу страдати и при знатно нижим температурама од званичног прага од 35 степени температуре влажног термометра.

„Постоји много људи који би претрпели катастрофалне последице и пре тога“, закључује он.