Шећерна болест — тихи убица без раних симптома, у Србији преко 700.000 људи има дијабетес
Свака десета одрасла особа у свету живи са дијабетесом, а процене су да ће се број само повећавати. У Србији од шећерне болести болује више од 700.000 људи. Како се Србија бори са дијабетесом и шта све подразумева програм превенције и контроле ове хроничне болести који је усвојила Влада Србије, за Јутарњи дневник говорила је председница Републичке стручне комисије за превенцију и лечење шећерне болести, доц. др Јелица Бјекић Мацут.
„Протеклих година се повећава број оболелих не само у Србији него и у свету. Број оболелих широм света је више од 500 милиона. Међу њима доминира дијабетес тип 2, највише због начина живота и исхране – гојазност и физичка (не)активност уз генетску подлогу су главни фактори за повећање броја оболелих“, каже Бјекић Мацут.
Највећи број људи који обољева су, како каже, они средње генерације, преко 40 година, када се људи мало опусте, мање се крећу, нередовније једу, мењају телесну тежину, више раде…
„Више од 700.000 људи у Србији има дијабетес, а званично је регистровано тек 400.000. Симптома у почетку нема, због чега се шећерна болест сматра тихим убицом. Симптоми попут сушења уста се јављају тек када шећер порасте преко 15. За дијагнозу дијабетеса типа 2 довољне су две вредности на празан стомак од преко седам“, истиче председница Републичке стручне комисије за превенцију и лечење шећерне болести.
Према њеним речима, код дијабетеса је јако битна превенција, макар једном годишње отићи и извадити крв и урадити тест гликемије да се утврди ниво глукозе у крви.
„Већ са вредношћу већом од 5,6 милимола по литру која се више пута понавља и то на празан стомак и да у породичној анамнези има некога ко је већ боловао од дијабетеса – код таквог пацијента се већ сумња и треба га упутити на додатно испитивање“, наводи Бјекић Мацут.
Републичка стручна комисија је одговорна за национални програм превенције дијабетеса, који садржи бројне активности.
„Нови клинички водич за лечење пацијената прилагођава се приступу лечења који се знатно променио претходних година. Осим значаја гликорегулације, нивоа шећера у крви, јако је важно да су ту уврштени и лекови који се односе на компликације. Пацијенти не умиру од нивоа глукозе, већ од компликација које он изазива“, додаје Бјекић Мацут.
Најчешће компликације су кардиоваскуларне, цереброваскуларне, реноваскуларне природе. Због тога су развијени лекови који не само да утичу на гликорегулацију, већ и који смањују развој свих придружених болести услед компликација.
„Пратимо све најсавременије методе лечења и пацијентима у Србији су доступне најмодерније терапије“, наводи Бјекић Мацут.
Коментари