„Одумирање мозга“ – колико су опасни дигитални садржаји за децу
Апсурдни ликови попут ајкуле у патикама, балерине са шољицом кафе уместо главе, преплавили су друштвене мреже. Реч је о популарним кратким видео садржајима који су створени вештачком интелигенцијом, а због италијанског гласа који их прати препознатљиви су као италијански "брејнрот" мимови. "Brain rot" била је Оxфордова реч 2024. године, а дословно значи труљење мозга.
Истраживања показују да деца највише гледају те кратке видео садржаје, а колико су они опасни за њихов развој, објаснила је психотерапеут Снежана Анђелић истакавши да деца примају тај стимуланс, који је једноставан, лако га запампте,јер он има једну динамику и лако се за њега залепе.
"То није стимуланс који ће им помоћи у расту, развоју, да нешто науче. Они ће то понављати, конзумирати одређене ствари, без икаквог садржаја који је стимулативан за њихов психофизички развој. И то је оно што је јако опасно за децу, посебно у раном развоју. То представља велику опасност за развој њихове интилигенције, да деца не добијају довољно изазова како би стално освајали свет у коме живе. Данас смо се свели на то да је сав садржај на нивоу задовољства", рекла је психолошкиња.
Ови садржаји припадају такозваним "брејнрот" садржајима. Брејнрот се дефинише као пропадање менталног стања особе, као последица прекомерне конзумације садржаја који се сматра или интелектуално неизазовним.
„Ти садржаји су јако опасни, свима нама требају изазови, а посебно детету у развоју, јер мало дете треба свакодневно да има неке изазове, јер се тако развија и стиче нека искуства. То све није само повезано са менталним, то су психо-физички, социјални елементи који детету праве изазове да успоставе контакт са другом децом, да превазиће конфликт, то је стимулан за дечији развој", рекла је психотерапеуткиња.
Да ли је "Brain rot“ медицинска дијагноза
„Она још није уведена као медицинска дијагноза, али сматрам "Brain rot“,великом опасношћу и дијагнозом, јер ако своје дете храните тим садржајима, имаћете дете које је зарђале интелигенције које се неће социјално и интрлектуално развијати са својом генерацијом. Стално децу стављамо пред нови изазов, како би они напредовали“, рекла је психолошкиња.
Истиче да деца немају свест о томе шта је бесмислено, а шта не, узимају шта им прија и шта други раде. Они немају анализу да ли је нешто за њих добро, или конструктивно, па границе постављају границе у конзумирању садржаја. Родитељи не могу данас да поднесу дечји плач, а ми треба да прихватимо одвикавање које је стресно, али без тога нема напретка“, навела је психолошкиња.
"Истраживање је показало да је изашла информација пре пар месеци да је већ беба од шест месеци постала зависна о телефону, да би јела она је морала да добије телефон. кад препознате да ваше дете инсистира да тражи телефон за било коју активност коју ће радити, да не може без тога, да кад му укинете телефон да се осећа јако узнемирено, љуто, да се баца, да вришти, да не може да се смири, значи да је дете већ развило зависност. Ако ви дете не можете да нахраните без телефона, ви већ имате врло озбиљан проблем", рекла је Снежана Анђелић.
Наводи да никада не треба хранити децу уз телефон. То је највећа грешка коју можете да направите. То делује супер, дете је јело. сви смо срећни, а у ствари не видите да сте уништили саморегулацију, да дете једе потпуно несвесно свог тела, тога да ли је сито, није сито, него да то ради механички зато што му је мозак и свест на потпуно неком другом нивоу. Тако да то је прва велика опасност. Зато и кажемо" брејн рот", труљење мозга.
Брејнрот се дефинише као пропадање менталног стања особе, као последица прекомерне конзумације садржаја који се сматра или интелектуално неизазовним. Да ли је то медицинска дијагноза?Како се медицински објашњава та стална тежња за инстант-задовољствима које нам дају кратки видео садржаји?
"Уколико не укинете те ствари и пустите децу да буду деца, то значи прво физичка активност, јако пуно физичке активности, трчање, јурцање, бацање, скакање, спортови, социјалне вештине, контакт са другом децом, па пустите их и нек се свађају, нек се расправљају, нека шта год, само да имају ту интеракцију са децом, а треће,треба им стално нудити књиге, игре, садржај који ће поспешити њихов психолошки развој", рекла је психолошкиња Снежана Анђелић.
Коментари