Успаване ћелије рака као жар након ватре, обични вируси могу поново да је распламсају

Према најновијим истраживањима, неки уобичајени вируси могу поново активирати мали број успаваних ћелија рака дојке у плућима.

„Успаване ћелије рака су као жар који остаје након што се логорска ватра угаси, а респираторни вируси су као јак ветар који поново распламсава пламен“, објашњава молекуларни генетичар Џејмс ДеГрегори са Универзитета Колорадо.

Истраживање објављено у Нејчеру (Nature) је започело након пандемије ковида, када су ДеГрегори и његове колеге приметили необичан пораст случајева рака. Желећи да сазнају више, међународни тим се ослонио на студије људске популације и експерименте на мишевима.

Открили су да су пацијенти у ремисији у оквиру британске биобанке који су били позитивни на ковид касније имали двоструко већу стопу смртности повезану с раком.

„Оволики пораст ризика скоро никада се не виђа у епидемиологији рака. То је значајан ефекат“, каже епидемиолог Роел Вермулен са Универзитета Утрехт у Шведској.

А то није све што су истраживачи открили. Анализирајући одвојену базу података из САД-а о раку дојке са скоро 37.000 пацијената, установили су да је претходна инфекција вирусом ковида повезана са више од 40 одсто већим ризиком од метастатског рака дојке у плућима. Студије на мишевима сугеришу да вируси могу бити узрок ширења болести.

Инфекције грипом и ковидом покренуле су пролиферацију успаваних ћелија рака дојке код мишева већ након неколико дана инфекције.

У року од две недеље, забележен је „огроман пораст карциномских ћелија у метастатске промене“ – више од 100 пута, пишу аутори, предвођени молекуларним генетичаром Ши Ћиом са Универзитета Колорадо.

„Иако разлике међу врстама захтевају опрез у тумачењу резултата добијених на мишевима… ова открића у целини указују на значајан метастатски ризик који је ковид представљао за преживеле од рака“, упозорава тим.

Већ годинама научници сумњају да неки врло уобичајени вируси, попут Епштајн-Баровог вируса (ЕБВ), имају потенцијал да покрену развој одређених карцинома.

Хуман папилома вирус је већ добро познат по томе. Зато је ХПВ вакцина била толико животно значајна за милионе људи – спречава смртоносне болести повезане са вирусима, као што је рак грлића материце.

Још од 1936. године, научници трагају за вирусом који би на сличан начин могао да изазове рак дојке, углавном кроз истраживања на мишевима и људској популацији. Вируси високог ризика су детектовани у узорцима људског ткива рака дојке. ЕБВ је, на пример, пет пута заступљенији у канцерозном него у нормалном ткиву.

Иако је идеја да вируси могу повећати подложност раку вероватна, истраживања на људским ћелијама су ограничена, а механизам који стоји иза ширења болести још увек није разјашњен. Имунски одговор организма на вирусе могао би играти кључну улогу.

Након ремисије, мали број ћелија рака дојке може остати успаван у ткиву плућа, костију или јетре. Понекад, упала може пробудити те ћелије – а вирусне респираторне инфекције попут грипа и ковида изазивају управо упале.

У тренутним експериментима на мишевима, вирус грипа А пробудио је успаване ћелије рака у плућима само уколико је изазвао пораст инфламаторних цитокина, попут ИЛ-6. Исти ефекат имао је и коронавирус.

Ова открића указују на то да одговор имуног система на вирусе ствара идеално окружење за ширење карцинома.

„Наши подаци сугеришу да, ако сте пацијент са успаваним ћелијама рака, можете живети нормалним животом и умрети са тим ћелијама, али не због њих. Али ако добијете респираторни вирус као што је грип или ковид, ваша шанса да умрете због реактивирања тих ћелија значајно расте“, каже ДеГрегори.

Ако је то тачно, биће кључно заштитити милионе преживелих од рака дојке који би могли бити у већем ризику од повратка болести у случају инфекције. Потребна су додатна истраживања да би се утврдило да ли вакцинација против грипа или ковида може помоћи.