Др Јелица Бјекић Мацут: Шећер преко 6,5 је већ шећерна болест

Републичка стручна комисија и Министарство здравља направили су овај Оперативни програм, веома важан ако знамо да дијабетес јесте глобални проблем, да поприма епидемијске размере, а да је и статистика за Србију упозоравајућа. Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ има 435.000 регистрованих пацијената, а постоји велики број пацијената који нису препознати и који нису регистровани, а самим тим и не започињу лечење на време.

Оперативни програм превенције и контроле дијабетеса

„Јако је битна превенција где ми заиста можемо на време да помогнемо пацијентима да не развију шећерну болест или, ако је већ развију, да им не направе кардиоваскуларне, микроваскуларне, макроваскуларне компликације, да не дође до оштећења бубрега, очију. Ми све то можемо да урадимо да се помогне превенцијом болести. Због тога је ова стручна републичка комисија у сарадњи са Министарством здравља, а на захтев Министарства здравља, заиста села и од прошле године, од 1. септембра, написала програм према најбитнијим, најзначајнијим и најсавременијим смерницама за лечење шећерне болести", истиче др Бјекић Мацут.

Додаје да је комисија предвидела како треба радити, шта треба радити, шта побољшати, јер поједине мере постоје, али шта да се уради на унапређењу и пре свега на препознавању потенцијалних болесника – гојазнима, онима са позитивном пордично анамнезом и слично. Таквим пацијентима морају да се ураде основне анализе и утврди да ли „корачају ка шећерној болести“.

Шта су следећи кораци

„Видели смо да морамо много да урадимо на унапређењу домова здравља, саветовалишта која постоје, али последњих година не раде баш онако како треба. Ставили смо најсавременију терапију да свима буде доступна. Ту су такође врло битне едукације. Циљ је да сваки пацијент у Србији има шансу да се подједнако лечи било на југу или западу Србије, као и у Београду. Значи, сви морају имати једнако право и једнаку шансу да буду савремено и најбоље лечени", додаје др Јелица Бјекић Мацут.

Стари водич је написан још 2012. године и било је нужно да се уради нови који ће свим лекарима у Србији омогућити да захваљујући новим смерницама, усклађеним са светским стандардима, лече своје пацијенте.  

Доступност најсавременијој терапији и инсулинским пумпама и сензорима

„Оно што је такође битно, што занима наше најмлађе пацијенте и њихове родитеље, је присутност и доступност инсулинским пумпама, као најсавременој терапији и инсулинским сензорима. У последње време било је доста кампања које су веома битне. Сензори 24 сата мере ниво шећера и то је јако битно за млађу популацију. Родитељи су се годинама плашили, и нису могли да спавају због страха да ће деци пасти шећер. Овим програмом то је регулисано, а предвидели смо много. Неће моћи све одмах, али према могућностима државе", напомиње гошћа Дневника.  

Деца са дијабетесом и када напуне 18 година, и даље ће имати право на сензоре о трошку фонда, као и угрожене групе, попут трудница које су на инсулину ће моћи током целе трудноће прате свој ниво шећера. Такође, пацијенти са новооткривеним дијабетесом типа 1 који одмах морају да примају инсулин, имаће право на сензоре.

„Заиста смо се својски трудили да као струка дамо максимум и да нашим пацијентима предложимо најбоље могуће начине лечења, помагала све што постоји. Између осталог, овим програмом је предвиђено усвајање резолуције о шећерној болести у Народној скупштини, поред водича и приручника за превентивно деловање. Схватили смо да морамо више и снажније да радимо у прешколским установама, у вртићима, у школама, да васпитачи и наставници знају како да реагују са децом која примају инсулин", наводи докторка.

Инсистираће се на едукацији лекара примарне здравствене заштите, њиховом бољем повезивањем са центрима секундарне и терцијарне заштите. Тражено је и повећање броја ендокринолога, с обзиром на чињеницу да је по последњим подацима било свега 23 педијатријска ендокринолога у читавој Србији.

„Пацијенти се љуте да никада не могу да дођу на ред код ендокринолога, а то није зато што ми не желимо да радимо, ми заиста пуно радимо, али и ми смо схватили и инсистирали, да тај број ендокринолога, у складу са могућностима нашег друштва и државе, мора да се повећа. Много активности и дефинисаних циљева и за примарну здравствену заштиту, за родитеље, надлежне институције, али много тога је и до нас, много тога је наравно и до здравственог система", истиче др Јелица Бјекић Мацут.

Ко мора да иде на редовне контроле да се не појаве симптоми дијабетеса

Пре свега гојазне особе, наглашава гошћа Дневника, морају да провере свој шећер. Ако се појаве симптоми, значи да је шећер већ повишен.

„Када крене оно чувено сушење уста, жеђ, губитак на телесној тежини, то су пацијенти који би превентивно требало да ураде анализу на тромесечни просек шећера који је врло јасан знак. Рецимо, ако је преко 6.5, то је већ шећерна болест. Ако је између 5.7 и 6.4, то је пред дијабетес. Осим тога, ми имамо доста угрожене групе младих жена, са чувеном инсулинском резистенцијом", напомиње др Бјекић Мацут.

Инсулинска резистенција је претфаза дијабетеса типа 2, тако да она мора озбиљно да се схвати и лечи на време, како не би у трудноћи добиле гестацијски дијабетес, а касније и  дијабетес тип 2.

Колико често треба проверавати ниво шећера у крви

Докторка Бјекић Мацут наводи да ниво шећера у крви треба проверавати бар једном годишње. Додаје и да су у Оперативни програм укључили и да домови здравља имају могућност да раде тестове оптерећења глукозе. 

„Знамо које су све компликације које дијабетес изазива и колико је то оптерећење и за здравље, живот, односно здравствени систем од болести бубрега, срца, очију. То је оно што ја кажем пацијенту када дође на почетку, ако је чак и млађи човек који има 30-35 година, и каже даму је шећер 9, 10, 12, али да ништа не осећа и ништа му не фали. Али шта ће бити за пар година ако не будемо лечили? Јер управо на крвним судовима, малим крвним судовима, праве се микроваскуларне, крупне макроваскуларне компликације које ствари убијају наше пацијенте“, наглашава доц. др Јелица Бјекић Мацут.