Од мрака до таблете: Шта треба знати пре него што посегнете за суплементом мелатонина

Све више људи користи мелатонин као средство за бољи сан. Од одраслих са стресом и несаницом, жена у периоду менопаузе, до тинејџера који тешко искључују мозак пред спавање. Овај хормон, познат као чувар ноћи, природно регулише наш биолошки сат, али се све чешће узима и у облику суплемената. Гост Јутарњег програма, проф. др Драган Хрнчић, са Медицинског факултета Универзитета у Београду, објаснио је да ли мелатонин сме да се узима на своју руку и да ли се препарати који су у слободној продаји довољно контролишу.

Мелатонин је хормон који лучи мала жлезда у мозгу, епифиза или пинеална жлезда, и он даје сигнал мозгу да је време за спавање, објашњава професор др Драган Хрнчић.

„Почетак његовог лучења јесте са првим мраком и заправо мрак је сигнал за лучење мелатонина. Мелатонин је због тога и назван чувар спавања или капија за спавање или чувар ноћи, и са падањем мрака његова концентрација почиње да расте.“

Препарат мелатонин који се налази у слободној продаји је као и у већини земаља света, регистрован као додатак исхрани и доступан је без рецепта, али како напомиње професор, то не значи да можемо да га користимо без консултација и надзора лекара.

Менопауза и ниво мелатонина

Ниво мелатонина се током дана мења, Са појавом јутарње светлости његова концентрација нагло опада, расте концентрација кортизола, а у току ноћи његова концентрација расте, објашњава доктор.

„Када су у питању жене у менопаузи, и генерално после 40. године, долази до природног пада концентрације мелатонина, који постаје изражен нарочито после 60. године. Зато жене имају мало већи проблем у погледу самог мелатонина и регулације спавања, нарочито у перименопаузи, због наглог пада полних хормона, у првом реду естрогена, а и прогестерона“, истиче проф. Хрнчић.

Осим тога и поремећај терморегулације, то јест валунзи, значајно нарушавају квалитет спавања, и жене у перименопаузи имају велики проблем са несаницом, теже утону у сан, брже се буде и мање спавају, што ремети и њихово дневно функционисање, додаје гост Јутарњег програма.

Како би се избориле са овим проблемима, жене не морају нужно да користе препарат мелатонин, већ да покушају да успоставе равномерну физиологију спавања.

„Уредност спавања, постављање ритма спавања, колико год звучало безазлено, је нешто што о чему жене у перименопаузи, када је проблем најизраженији, треба да воде рачуна. Да се излажу током јутра великим количинама дневне светлости и да уведу промене у свој животни стил како би превенирали несаницу“, наглашава професор.

Наравно, додаје доктор, могу да се користе и препарати мелатонина, али у одговарајућим дозама, што ради и велики број жена у ПМС-у.

Утицај маркетинга

Професор Хрнчић напомиње да су препарати мелатонина у последње време постали популарнији више него што би требало, због различитих маркетиншких кампања и друштвених мрежа.

„Има добар безбедносни профил, значи нема велики број нежељених ефеката. али свакако захтева одређени опрез, нарочито у групама старијих болесника, хроничних који узимају одређену терапију, а нарочито код деце и дојиља.“

Постоје две до три индикације када су препарати мелатонина ефикасни, наводи гост Јутарњег програма. Пре свега примарне несанице које захтевају и одређену фармаколошку терапију. Затим код џетлега, односно после трансконтиненталних путовања и промене временске зоне, али и код оних који раде по сменама, мелатонин је јако ефикасан.

Контрола препарата и дозирање

С обзиром на то да су препарати мелатонина регистровани као додатак исхрани, они не подлежу тако строгој контроли као лекови. Неке студије које су рађене у свету показале су да препарати мелатонина који су на тржишту садрже значајно веће концентрације од онога што је декларисано.

„Треба бити опрезан и када говоримо о куповини препарата мелатонина који су доступни у облику таблета, гумених жвака, па и спрејева и тако даље. Свакако их треба куповати у апотекама и од проверених произвођача“, саветује професор.

Мелатонин на своју руку можемо да користимо највише две до четири недеље, наглашава др Хрнчић. Све више од тога захтева надзор лекара јер дуготрајна примена мелатонина носи одређене ризике, нарочито код хроничних болесника.

„Код једног до два процента пацијената показује неке нежељене ефекте: главобољу, поспаност, смањену концетрацију, мучнину и гађење. Међутим, у дуготрајној употреби он може да нам измени профил природног лучења мелатонина и да развијемо зависност, не као код хипнотика, али може да доведе до психолошког ефекта да не можете да заспите без суплемента мелатонина“, упозорава проф. др Драган Хрнчић.