Мождани удар: Суморна статистика се побољшава уз правовремено реаговање и савремену терапију

Мождани удар је иначе болест старије животне доби. У последње време међутим, присутнији је у млађој популацији, а на жалост, није више изненађење ни да се јави у дечјем узрасту.

„Све говори о појави неких нових фактора ризика, и оно на чему ја стално инсистирам, овај седентерни начин живота, и зависност од практично технологија, потпуно нас је одвојила од шетње, од физичке активности која је један од значајних превентивних фактора. Да не помињем злоупотребу психоактивних супстанци. Мени као неурологу старог кова то не може никако бити друштвено прихватљиво. И злоупотребу енергетских пића које практично нам представљају неки сурогат да бисмо у овом темпу одржали ритам“, рекао је за РТС проф.др Ранко Раичевић.

Сваки трећи мождани удар заврши или тешким инвалидитетом или смртним исходом.

Велика студија о социоекономском аспекту можданог удара показала је да свака држава, па и Србија, лечење можданог удара, и поред огромног напретка спојем тромболизе и механичке тромбектомије, спада у категорију најчешћих и највећих издатака за здравство.

Статистика је уз тромболизу и тромбетомију побољшана у нашој земљи.

„Са великим задовољством могу да кажем да ми тромболизу већ радимо у свим одељењима неурологије на територији Србије, а механичку тромбектомију у свим универзитетским центрима. Чак смо у неких пар година раније направили програм, и да то ради Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње. Ја се надам да ће он опет да почне да ради ову процедуру, јер то је стварно један невероватан помак. Много пута смо и причали да пацијент који дође потпуно одузет након вађења тромба путем механичког екстрактора, он се врати свом послу у неколико дана“, истиче професор.

Контрола над факторима ризика

Доктор Ричевић је говорио и о томе како спречити мождани удар, осим променама лоших животних навика.

Америчка администрација је само контролом крвног притиска код пацијената смањила број можданих удара за трећину. Сматра се да, ако бисмо добро држали оне најважније факторе ризика под контролом, пре свега хипертензију, поремећај састава и промета липида, поремећај срчаног ритма, пушење, злоупотребу алкохола и других супстанци, могли бисмо да смањимо број тешких можданих удара за половину

„Замислите колико је то квалитетних живота, колико је то уштеда и патњи за саме пацијенте и за њихове породице и на крају крајева и колико је то уштеда коју можемо онда да усмеримо у нека друга обољења и у неке друге аспекте можданог удара и осталих неуролошких обољења. Не смемо се фокусирати на то да постоји само једно обољење“, рекао је професор Раичевић.

Адекватна контрола је већ након 40. године и подразумева лабораторијске налазе једном годишње, дакле класичну крвну слику, налазе масноће, хормонски статус. То може да нас усмери на даљи пут, уколико је потребан детаљнији скрининг, ЕКГ, доплер, кардиолошки преглед...

„Симптоми су изненадни, најчешће су везани за моторику, јавља се асиметрија лица, поремећај половине и слабост половине тела, поремећај говора, поремећај вида, поремећај гутања. Значи практично сви неуролошки симптоми које ми изучавамо у неурологији могу да буду у почетку или у току развоја можданог удара да се испоље. Али најчешће су ови што се каже везани за асиметрију лица, за говор и за асиметрију моторике“, објашњава симптоме професор Раичевић.

Секундарна превентива од велике важности

Мрежа здравствених установа треба да се бави примарном превенцијом и секундарном превенцијом. Превенција је кључна, и њу треба да раде стручњаци из области неурологије, истиче гост РТС-а. Посебно наводи да је важна секундарна превенција када се одлучује о антикоагулантној и антитромботској терапији. Терцијални ниво је лечење и примена терапија.

Оно што ради европска неурологија, ради и наша домаћа, истиче саговорник Дневника.

Доктор Раичевић додаје да је „стасала једна нова, млада генерација која већ јасно показује да ми за будућност, што се тиче неуролошког знања и неуролошке струке, не треба да бринемо“.

Временски услови су такође међу важним факторима у борби против можданог удара. Нагле промене температуре могу бити упозорење за осетљиве популације, као што старија лица која већ имају већ поремећај срчаног ритма, неке метаболичке поремећаје, пре свега шећерну болест, измењен тонус крвних судова... Зато је неопходан опрез и правовремено јављање лекару.