Док спавамo, осмоноге бубе праве забаву на нашем лицу

Не видимо их, нити можемо да осетимо ове ноћне гмизавце, назване демодекс гриње, али као и скоро свака одрасла особа, имамо их по целом телу. Ови сићушни бескичмењаци, дужине око 0,15 милиметара до 0,4 милиметра, живе око спољашњих делова фоликула длаке и хране се њиховим масним садржајем.

„Док спавамо, они излазе и веома су срећнe, паре се, посећују рођаке, ходају по нашим лицима. Чим се пробудимо, враћају се у пору“, објашњава др Александра Пероти, ванредна професорка биологије бескичмењака на Универзитету у Редингу у Енглеској.

Ако сте се згрозили, нема разлога да се плашите. Демодекс гриње су чешће наши пријатељи него непријатељи.

У замену за чишћење прљавштине из наших пора, овим минијатурним усисивачима нудимо наш мелатонин, хормон који се производи у кожи и који нас успављује, али грињама даје виталну енергију. И попут микроскопских вампира, гриње су еволуирале да избегавају ултраљубичасте зраке сунца, које лако уништавају њихову ДНК.

Лице обично има до пет гриња по квадратном центиметру – мада их је немогуће видети голим оком без стављања узорка коже под микроскоп.

Ако нам имуни систем ослаби, популације гриња понекад могу да се прекомерно размноже, што доводи до мноштва кожних и очних обољења.

Када гриње изазивају проблеме

Демодекс гриње могу да се размноже преко ноћи, узрокујући прекомерни раст који се назива демодикоза.

Имунодефицијентне особе, попут старијих особа или људи на хемотерапији, подложније су демодикози и могу имати инфламаторни одговор на гриње и бактерије које их могу колонизовати. Зашто долази до упала, дерматолози још увек немају потпун одговор.

„Али оно што се зна јесте да дивље животиње не добијају било какве болести од гриња, али домаћи пси и мачке добијају. Дакле, можда када смо се преселили у другачије окружење и начин на који смо еволуирали, генетска мутација је угрозила наше имунолошке путеве“, напомиње др Ричард Локсли, професор на Медицинском факултету Универзитета Калифорније у Сан Франциску.

Упала се може манифестовати као розацеа, акне, сувоћа и љуштење, посебно на образима, капцима, челу и наборима где се може накупљати масноћа, наводи дерматолог др Робертa Рикардо-Гонзалез, ванредна професорка на Универзитету Калифорније у Сан Франциску, која је тесно сарађивала са проф. Локслијем на истраживању гриња.

Да би утврдили да ли су демодекс гриње узрок иритација коже, дерматолози могу помоћу лепљиве траке или лаганим стругањем горњег слоја коже да узму узорак и погледају под микроскопом.

Такође, током рутинског прегледа ока, офталмолог може да провери да ли постоји воштано накупљање јаја и отпада демодекса око основе трепавица. Код пацијената са инфекцијама капака, ово накупљање је чест узрок сувоће, свраба, губитка трепавица, па чак и поновљене појаве чмичака.

Спречавање и лечење прекомерног раста гриња

За већину здравих одраслих особа, нема потребе за паником због гриња демодекса.

„Већина нас и није свесна постојања гриња и то би требало тако и да остане“, наглашава проф. др Локсли. „Могли бисте да изазовете више штете тражећи проблеме него да останете агностик у вези са тим. А ако имате проблема, прво би требало да се обратите лекару.“

Лекари препоручују одржавање редовне хигијенске рутине пре спавања, укључујући благо средство за чишћење како би се уклонили остаци и вишак масноће са лица. Скините шминку са очију и вештачке трепавице пре спавања како бисте подручје одржали чистим и избегли иритацију осетљивог ткива око ока.

Особе са кожом склоном акнама могу да једну или две вечери недељно користе препарат са ретиноидом, али дерматолози наглашавају да је умереност кључна за негу коже пре спавања. Пацијенти који претерују са третирањем коже ремете баријеру влаге што доводи до прекомерног исушивања или прекомерне производње масноће. У тим случајевима гриње се могу прекомерно размножавати.

Студије су показале да је редован, адекватан сан такође важан како би се спречило да кожа прекомерно производи себум, масну супстанцу која је попут хране за гриње.

За лечење демодикозе, дерматолог може преписати локални или орални препарат како би се популације вратиле на нормалан број.

Међутим, није могуће потпуно и трајно се решити гриња.

Данас су ту, сутра их нема?

Сматра се да се гриње демодекс преносе контактом са нашим мајкама убрзо након рођења. Међутим, истраживачи су 2022. године открили да ова симбиотска створења можда доживљавају оно што она назива „дугорочном еволутивном смрћу“.

Код организма који су изложени симбиотском животу, долази до ерозије генома или губитка гена током времена. Зато научници предвиђају да ће се ово наставити до тачке када ће гриње нестати.

Без предатора, спољних претњи или конкурената, демодекс гриње немају селективни притисак. А пошто се преносе између сродних људи, популацијама недостаје генетска разноликост – другим речима, оне су инбридиране.

Није познато колико ће изумирање трајати, стручњаци упозоравају да не би требало да се радујемо овоме, али ни да тугујемо – с обзиром на то да ће се људи вероватно прилагодити да им демодекс гриње буду мање потребне како буду изумирале.

Дуго су гриње биле на злом гласу и окривљаване за многе проблеме, међутим, проблем је наш имуни систем, а не сама гриња. Зато би требало би да их сматрамо нашим верним пратиоцима.