Које методе су од користи у борби против пролећног умора

Временске промене и турбуленције којима смо изложени у последње време највише осећају особе које зовемо метеоропатама. „Велики број наших суграђана осећа промене у свом понашању и у здравственом смислу, а то су пре свега хронични болесници, најчешће кардиоваскуларни, неуролошки, они који имају респираторна обољења, као и наши старији суграђани и деца; заправо – сви они из категорија становништва код којих је способност одржавања унутрашње равнотеже смањена приликом промена у спољашњој средини”, објаснио је физиолог, доктор Драган Хрнчић.

Између осталог, многи људи се жале на такозвани пролећни умор. Осим тога, пријављују да су раздражљиви и да губе концентрацију.

„Пораст дневних температура уз промене влажности атмосферског ваздуха су свакако параметри који доприносе томе да се пролећни умор појави. Оно што још погодује и заправо јесте узрок настанка тог пролећног умора, када наше тело заправо осети недостатак енергије, јесте заправо продужење трајања дана. Значи већа количина дневне светлости у току дана у односу на претходне зимске месеце, пораст температуре и све заједно – то утиче и на неке наше хормонске промене које се дешавају у телу, тако да заправо у том периоду ми осетимо да смо, да кажемо, енергични, односно особе осећају да имају недостатак енергије”, додао је доктор Хрнчић.

Каже да је у питању честа појава, односно пролазно стање које нас заправо – аклиматизује у транзицији временских прилика.

Између 30 и 50 процената европског становништва осећа симптоме пролећног умора. У Немачкој је тај проценат око 30 одсто, у неким скандинавским земљама тај проценат иде и до 50 процената.

Жене су подложније поремећајима услед промена времена

Међу симптомима који указују на пролећни умор су недостатак енергије, поспаност током дана, безвољност, раздражљивост, пад концентрације. Код хроничних болесника ово стање може бити праћено поремећајима у кардиоваскуларном систему, па је некада потребна и корекција терапије.

„Када говоримо о осетљивим особама, онда је однос према половима у корист жена. Значи жене су осетљивије на пролећни умор и драматичније га подносе и доживљавају”, објаснио је саговорник Клинике Наздравље и додао да пролећни умор обично траје две, три недеље, највише шест.

Доктор Хрнчић каже да је, ако траје дуже, то знак да треба потражити неки други узрок лошег стања организма, односно да је тада неопходно консултовати лекара.

Стабилизација временских прилика доноси олакшање онима које мучи пролећни умор. Осим тога, конкретније, на осећај умора утиче и количина сунчеве светлости коју примимо током одређеног периода али и врста хране коју конзумирамо.

„Скорија истраживања су показала да заправо и постоји јако суптилна веза коју ми зовемо мозак-црево осовина, и да заправо, промене у микробиому које могу настати услед различитог уноса различите хране могу итекако да имају заправо последице на функционисање нашег мозга и ментално здравље“, каже доктор Хрнчић и саветује прелазак на сезонску исхрану, односно више сезонског воћа и поврћа.

„Важно је да храна има доста влакана, да буде ферментисана, управо због овог микробиома који може да се промени, и да буде доста лагана, да буде богата омега-3 масним киселинама, богата витаминима Б комплекса, витамином Ц….”, нагласио је. Додаје да је пожељно да се уноси више рибе, нарочито масне, орашастих плодова, и наравно – воде.

Током стања пролећног умора један од карактеристичних симптома јесте и поспаност током дана. Саговорник Клинике Наздравље објашњава да је узрок у томе што се нисмо привикли на већу количину дневне светлости, која је од велике важности за исправан ритам спавања и будности.

Окружите се пријатељима

Здраве животне навике могу да нам помогну у превенцији и отклањању симптома пролећног умора.

„У овом периоду морамо бити нежни према свом телу, а када говоримо о тим факторима животне средине и животног стила, онда морамо бити свесни да здрави животни стилови нису трка на сто метара, него заправо један маратон који од нас очекује посвећеност у њиховој примени и константност у примени сваког дана да би они дали резултате на дуге стазе. У том смислу физичка активност, спавање и исхрана представљају основна три стуба здравља и превенције и пролећног умора”, закључио је др Хрнчић.

Осим наведеног, како додаје, пожељно је бити окружен пријатељима, па ће све методе укупно учинити да се ниво серотонина и мелатонина повећа, а смањи ниво „хормона стреса“ – кортизола.