Да ли нам је потребно слепо црево

Слепо црево (intestinum cecum) је отприлике величине нашег малог прста и затворени је део десног колона. Издиже се из дела гастроинтестиналног система који се назива цекум, неке врсте кесице унутар дебелог црева, и налази се на доњој десној страни стомака, одмах близу карлице, објашњава др Хедер Ф. Смит, професорка анатомије на Универзитету Мидвестерн у Аризони.

У анатомији слепо црево је познато стотинама година, али Чарлс Дарвин је међу првима који је писао о њему и поставио хипотезу да је то еволутивно заостали органа који је служио сврси у неком тренутку људског развоја, али да нам више није потребан.

Пошто се често дешава да дође до упале слепог црева, једна од најранијих хируршких процедура је управо била уклањање слепо црева.

Једна од заиста занимљивих ствари у вези са слепим цревом, напомиње проф. Смит, јесте то што се заправо развијало и појављивало независно више пута током еволуције сисара. Отприлике 30 различитих пута на стаблу живота сисара, појавила се нека врста цекалног слепог црева које не изгледа увек као вермиформна врста црволиког слепог црева.

„Понекад је веома издужен, помало се сужава на крају цекума. Понекад је то сићушна избочина која се издиже тамо где би требало да буде цекум. Али у суштини, појављивао се више пута, што указује да има значајну функцију код сисара, а не само код људи“, објашњава професорка.

Откуд став да нам слепо црево ничему не служи

Делује крајње разумно тумачење да слепо црево нема никакву функцију у нашем организму, с обзиром на чињеницу да његово уклањање има релативно минималне негативне нуспојаве. Много људи може и живи савршено здравим животом без слепог црева, али то не значи да није корисно имати га, напомиње др Смит.

Шта медицина данас зна о његовој улози

Како наводи проф. др Хедер Ф. Смит, слепо црево изгледа да има две комплементарне улоге у телу, и обе имају везе са помагањем гастроинтестиналном систему да одговори на инвазивне патогене.

Прва има везе са имуним ткивом, је у слепом цреву постоји концентрација лимфоидног ткива што помаже имуном систему да покрене свој почетни одговор против инвазивних патогена. Друга улога се назива хипотеза сигурне куће и њу је предложио тим са Универзитета Дјук, 2007. године. Идентификовали су биофилм у слепом цреву, односно постојање слоја здравих, добрих цревних бактерија унутар слепо црева.

„Дакле, током периода гастроинтестиналних тегоба, када тело има дијареју, већина добрих цревних бактерија се испире из дебелог црева. Али пошто слепо црево има релативно узак пречник и узак лумен, оно штити и делује као нека врста сигурне куће за ове добре цревне бактерије. А то значи да након што се епизода заврши, овај резервоар здравих цревних бактерија у слепом делу може поново да насели остатак црева и врати све те добре цревне бактерије“, наводи професорка.

Постојање лимфоидног ткива у слепом цреву први пут је откривено негде шездесетих година, а зна се да је лимфоидно ткиво секундарна врста имуног ткива које кад год је присутно, помаже у подршци имуног система. Такође, зна се и да кад год постоји слој здравих цревних бактерија, он ће помоћи у подршци цревима и на неки начин их поново населити.

Како онда живимо без слепог црева

Постоје и други начини за борбу против инвазивних патогена, а данас постоје и други начини за репопулацију црева бактеријама, попут конзумирања пробиотика или јогурта. Постоје заобилазна решења за људе који немају слепо црево, а у ширем смислу, благи недостатак када су у питању проблеми са варењем можда заправо и нема толико негативан еволутивни ефекат, напомиње професорка.

Међутим, постоје студије које су показале да људи без слепог црева имају већу вероватноћу да добију инфекције са Clostridium difficile C. diff, веома агресивном бактеријом, мада се то дешава само повремено.

Упала слепог црева

До упале слепог црева обично долази када се мали комад дигесте, мали комад хране који се вари, заглави у пречнику слепог црева и ограничи проток крви. Временом, слепо црево добија све мање и мање крви и постаје све више упаљено. Није у стању да се правилно дренира. И што се више упали, то је склоније пуцању, и тада може постати изузетно проблематично, могуће чак и фатално, када пукне, јер сав унутрашњи садржај гастроинтестиналног система може да процури у трбушну дупљу, истиче професорка.

До сада се упала слепог црева решава искључиво хируршким путем. Тренутно се тестирају неке врсте експерименталних техника лечења упале антибиотицима или неким другим нехируршким методама.

„Неки лекари испробавају ово у случајевима који нису тешки како би видели да ли могу да користе ову алтернативу уместо да одмах пређу на операцију. И ако је могуће лечити апендицитис без операције, чак и само у неким случајевима, то може бити предност за пацијента. Али наравно, када се слепо црево заиста упали, што је обично тада када људи то примете, често је прекасно за било шта друго осим само хируршког уклањања.“, сматра проф. Смит.

Тренутно је наука посвећа истраживању микробиома, посебно цревног микробиома, и професорка верује да ће се репутација слепог црева сигурно побољшати како медицина буде више сазнавала о цревном микробиому и интеракцији између органа.