Мушкарци два пута чешће умиру од синдрома сломљеног срца него жене
Сви смо свесни психолошког бола сломљеног срца – безброј књига, песама и филмова је написано и снимљено на ту тему – али постоје и научни докази да сломљено срце може бити и фатално.
Технички назив је такотсубо кардиомиопатија (ТЦ), односно ослабљена функција срца изазвана физичким или емоционалним стресом.
Ново истраживање научника са Универзитета у Аризони анализирало је податке о 199.890 пацијената у САД-у између 2016. и 2020. године.
Учесталост ТЦ је благо порасла током периода истраживања код оба пола, али је укупна учесталост била виша код жена. Смртност и компликације изазване овим стањем биле су релативно високе.
Иако је стање било чешће код жена, мушкарци су имали дупло већу вероватноћу да се синдром сломљеног срца заврши фатално – 11,2 одсто мушкараца је преминуло у поређењу са 5,5 одсто жена. Укупна стопа смртности била је 6,5 одсто.
„Били смо изненађени када смо открили да је стопа смртности од такотсубо кардиомиопатије релативно висока, без значајних промена током петогодишњег истраживања, а да је и стопа компликација током боравка у болници била повишена“, рекао је кардиолог М. Реза Мовахед са Универзитета у Аризони.
Истраживачи су изнели хипотезу која би могла објаснити разлику између мушкараца и жена.
Сматра се да ТЦ настаје услед наглог пораста хормона стреса, изазваног физичким или емоционалним стресом – физички стрес може бити операција или инфекција, док емоционални стрес може бити развод или смрт вољене особе.
Физички стрес као узрок ТЦ је чешћи код мушкараца, што може објаснити већу смртност изазвану овим стањем. Истраживачи такође сматрају да разлике у хормонском балансу између полова могу играти улогу.
Компликације које настају услед синдрома сломљеног срца укључују конгестивну срчану слабост (код 35,9 одсто пацијената), атријалну фибрилацију (20,7 одсто), кардиогени шок (6,6 одсто), мождани удар (5,3 одсто) и срчани застој (3,4 одсто).
ТЦ се често погрешно дијагностикује као срчани удар или бол у грудима, због сличних симптома. Али истраживачи који стоје иза нове студије надају се да ће подићи свест о овом стању, како би се оно боље дијагностиковало и ефикасније лечило.
Коментари