Шта све кето дијета (не) може

Дијета са ниским садржајем угљених хидрата и високим садржајем масти је заправо први пут постала популарна двадесетих година као третман за епилепсију. И док се и данас користи у терапији епилепсије, а сада и дијабетеса типа 2, такође је постала веома заступљена као начин да се ослободи вишка килограма. Др Хавијер Гонзалес, професор на Универзитету Бат, специјалиста за исхрану, проучавао је предности и ризике кето дијете.

Шта се једе на кето дијети

Кетогена дијета је верзија дијете са мало угљених хидрата и како у интервјуу за Гардијан објашњава проф. Гонзалес, за доручак се на пример једе омлет са сиром. За ручак би могао да буде лосос и поврће, али поврће са ниским садржајем угљених хидрата, дакле поврће без скроба, и нешто слично за вечеру. Нека врста масног меса и поврће са мало скроба – зелено лиснато поврће, а не шаргарепа и кромпир.

Чак и вегетаријанци могу да практикују кетогену дијету, мада би њима то било нешто компликованије. Њихова исхрана би се углавном сводила на намирнице попут авокада и орашастих плодова. Али како напомиње професор, кетогена дијета с обзиром на потребне намирнице може бити прилично оптерећење за кућни буџет.

У чему је тајна кетогене дијете

Очигледно је да ова врста исхране помаже људима са епилепсијом, што указује на један од специфичних ефеката кетогене дијете.

„Дакле, када ограничимо унос угљених хидрата на веома ниске нивое, онда наше тело почиње да сагорева масти као гориво. А када је јетра изложена великим количинама масних киселина, она ће неке од тих масних киселина претворити у ствари које се називају кетонска тела. Када видимо високе нивое кетонских тела у крви које јетра производи, технички смо у кетози, и то даје име кетогеној исхрани. Сада ова кетонска тела могу да користе као гориво мишићи, али и мозак. И то би могао бити један од начина на који утичу на ризик од напада током епилепсије“, објашњава проф. Гонзалес.

Али ова кетонска тела такође имају широк спектар других ефеката у смислу деловања као сигнални молекули, а не само као гориво, додаје професор. Ова кетонска тела су нешто што смо вероватно еволуирали тако да када пролазимо кроз периоде поста, још увек можемо да производимо енергију.

Ако сте гладни или постите, онда је један од проблема тај што мозгу недостаје гориво, јер ће мозак углавном користити глукозу и лактат, који су веома слични молекулима угљених хидрата. Мозак не може да користи масти као гориво. Добра ствар у вези са кетонским телима је што могу да обезбеде алтернативно гориво за мозак када ограничимо унос угљених хидрата.

Да ли и друге дијете са мало угљених хидрата покрећу процес кетозе

Друге врсте дијета са ниским садржајем угљених хидрата, као што су Аткинсова или палео дијета, такође ограничавају унос угљених хидрата до одређеног степена, али се на друге начине разликују од кетогене дијете.

„Ако узмемо Аткинсову дијету као један пример, можда има мало угљених хидрата, али има релативно висок ниво протеина. А протеин може да спречи кетозу. Јер када једемо протеине, добијамо инсулински одговор. А то ће смањити количине масти које циркулишу у крвотоку, смањујући количину која је доступна јетри да их претвори у кетонска тела“, напомиње др Гонзалес.

Кето дијета и губитак тежине

Постоји доста доказа да, у просеку, кетогена дијета резултира губитком тежине. У просеку, чини се да није нужно ефикаснија од других приступа, али многи тврде да су изгубили доста килограма захваљујући оваквом начину исхране.

„Код кето дијете се може догодити неколико ствари. Неко може приметити промену у потрошњи енергије и имати осећај да једе много више хране, али и даље губи на тежини. Нема довољно поузданих доказа за било какве промене у потрошњи енергије на кетогеној исхрани, али чини се да је губитак тежине више повезан са мање калорија које се уносе“, наводи професор.

Узрок губитка тежине могу бити и хормонске промене које се јављају код овакве врсте исхране. Мада је је можда објашњење још једноставније, јер ограничавање било које главне хранљиве материје доводи до рестриктивног избора, који са друге стране помаже људима да се придржавају нижег укупног уноса калорија.

Такође треба имати у виду и психолошке ефекте с обзиром на то да храна која се једе на кето дијети није типична и људи се можда осећају као да уопште не држе дијету и мада једу пуно хране, у ствари једу мање калорија.

Мора се имати у виду и мотивациони фактор, напомиње професор Гонзалес, јер једна од ствари које се дешавају у првих неколико дана кетогене дијете је да прилично брзо долази до губитка тежине.

„А то заправо нису масне наслаге и сало које губите. То је углавном гликоген, који је ускладиштени облик угљених хидрата. И такође, врло брзо губите доста воде, јер се гликоген складишти са водом. Дакле, иако то можда није стварни губитак масти, сама чињеница да људи виде на ваги да брзо губе на тежини може бити мотивациони фактор, који им онда помаже да се тога држе на дужи рок, и на крају виде стварни губитак масти.“

Нежељени ефекти кето дијете

Професор Гонзалес каже да постоје неки нежељени ефекти или бар неки ризици или потенцијални ризици којих треба бити свестан. Једна од најјаснијих је да се код многих често јавља прилично значајно повећање нивоа ЛДЛ или холестерола липопротеина ниске густине, који обично називамо лош холестерол, за који се сматра да изазива атеросклерозу, која доводи до срчаних обољења.

Професор Гонзалес и његов тим је недавно урадио истраживање о неким последицама кетогене дијете на здравље људи. Учесници студије су били подељени у три групе. Једна група је требало да се придржава кето дијете, друга да настави са прилично нормалном исхраном, а трећа група је била на дијети која је имала високе укупне количине угљених хидрата, али им је био ограничен унос шећера. Учесници су на овом режиму били 12 недеља.

„И оно што смо открили је да је кетогена дијета резултирала губитком тежине. Али неке од последица су биле повећање овог ЛДЛ холестерола, такође извесне промене у њиховом цревном микробиому, као и промене у начину на који су реаговали на угљене хидрате, односно, нису били у стању да контролишу ниво шећера у крви тако ефикасно након кетогене дијете“, наводи Гонзалес.

Додуше, напомиње професор, вероватно је у питању био краткорочни ефекат и да би се регулација нивоа шећера нормализовала прилично брзо када поново уведу угљене хидрате у исхрану, мада би то требало додатно проверити.

Код микробиома испитаника који су се придржавали кетогене исхране пронађене су промене посебно код неколико врста бактерија, пре свега бифидобактерија, што донекле објашњава зашто долази до повишених нивоа холестерола.

„Познато је да висок унос засићених масти повећава ЛДЛ холестерол. Али независно од тога, чини се да бифидобактерије такође играју улогу у метаболизму холестерола. Тако да мислимо да је вероватно недостатак влакана на кетогеној исхрани узроковао ову промену у бифидобактеријама, а то би такође могло допринети ЛДЛ холестеролу који смо видели“, напомиње проф. Гонзалес.

Као и код било које рестриктивне дијете, постоје ризици од нутритивне дефицијенције, па је један од начина за потенцијално ублажавање тих последица да се ова дијета користи само у краткорочним временским оквирима, саветује професор.

Други начин би могао бити допуна одређеним хранљивим материјама које ће то подржати или да се пажљивије бира врста хране и да се обезбеди добољно поврћа уз останак на кетогеној дијети.

Зашто је кето дијета популарнија од уравнотежене исхране

„Још једна ствар која је независна од губитка тежине је да кетогена дијета снижава концентрацију глукозе у крви док сте на дијети. То би могло изгледати очигледно јер људи једу мање угљених хидрата, али оно што је занимљиво је да се чак и нивои шећера у крви наташте снижавају кетогеном дијетом. А ми мислимо да је то посебан ефекат кетонских тела јер ова кетонска тела директно делују на јетру, да се смањи количина глукозе коју јетра ослобађа“, додаје професор.

За оне који морају да контролишу ниво шећера из медицинских разлога, рецимо ако имају дијабетес типа 2, овакав начин исхране би могао да буде од велике помоћи. У сваком случају, чини се да сваки облик ограничења угљених хидрата производи неку корист за ниво шећера у крви. Ако људи могу постићи и губитак тежине, онда то може имати додатну корист за њихову способност да контролишу ниво шећера у крви.

Шта још треба истражити

Професор Гонзалес наводи да започиње серију студија како би проучили дугорочне ефекте ове врсте исхране, између осталог и сагледавање ризика од рака дебелог црева.

„Једна ствар коју желим да разумем је да ли можемо да опонашамо неке од позитивних ефеката кетогене дијете без негативних последица. А један од начина да се то постигне могу бити суплементи кетона. Дакле, нови начини за повећање нивоа кетона у крви без ограничавања уноса угљених хидрата у исхрани.“

У сваком случају, пре него што одлучите да пређете на кето дијету, вреди размислити да ли имате контраиндикације за такав начин исхране и који су вам циљеви, напомиње професор.

„Тако, на пример, ако имате висок ниво шећера у крви и ваш холестерол је у добрим границама, онда је можда вредно покушати са неком врстом ограничења угљених хидрата, али и да будете свесни потенцијалних недостатака хранљивих материја“, закључује проф. др Хавијер Гонзалес.