Спавање као индивидуална ствар; нисмо сви Тесла да нам је довољно четири сата

Некоме треба више спавања, некоме мање. Има и људи којима је неопходно да спавају десет сати, јер су, како професор Дилигенски каже, такви „по прототипу“. Има међутим  и оних који спавају свега пет сати.

Немогуће је поуздано дати податак о томе колико људи има проблема са квалитетом сна, редовношћу спавања, али је чињеница да је несаница велики здравствени и јавноздравствени, чак и економски проблем.

„Тесла је говорио да њему не треба више од четири, пет сати“, каже професор Дилигенски, и додаје да та информација није заблуда.

„Имао је и парапсихолошке феномене. Он је предвиђао тачно шта ће да буде, имао велику интуицију...“, каже проф. Дилигенски, али истиче да смо у заблуди „ако се тешимо тиме да је Тесла спавао четири сата и да је и нама толико довољно“.

Функција сна је да нас реституише и врати у функцију и зато је важно водити рачуна о квалитетном и здравом спавању.

Када смо неиспавани, нема концентрације, когнитивне функције су у лошем стању, а после дужих периода са недовољно сна, може се и телесно оболети, упозорава гост Јутарњег програма.

Неки се ноћу лишавају сна, а дању то надокнађују повременим дремањем и тако „пливају“, али све то, ако дуже траје може бити узрок озбиљних срчаних тегоба.

Око 150 људи дневно у Србији премине од кардиоваскуларних болести. Други смо по броју оболелих од те врсте болести у Европи.

Сове, шеве и надокнада сна 

Свако треба да спава онолико колико има потребе за сном, наводи проф. Дилигенски:„Постоје људи сове и људи шеве. Совама одговара да не спавају ноћу. Он ако легне у три ујутру а мора да успане у пола седам, или шест, ту нема спавања. Онда покушава да надокнађује послеподне с неким спавањем или да дрема. Све је то корисно, али никад није сасвим довољно“.

Објашњава да постоје двофазни и једнофазни спавачи.

„Некима је неопходно да поподне „дремну“ макар десет минута. После тога се боље осећају и окрепљени су. Међутим, имате и људе који у комаду спавају. Сви који не спавају имају неки проблем. Проблем је или ансиозност, најчешћи, или депресија или повишени крвни притисак“, каже професор и додаје да је проблем и дијабетес.

„Ако се пацијент жали да не може да заспи, ми знамо да је то анксиозност најчешће. Или су то проблеми на послу, или код куће, свађа са супружником... Открије се тачно о чему се тачно ради и лечи се и психотерапијом, ако је у питању нека конфликтна ситуација, и лековима. Направљена је та зед група лекова за спавање, која вас држи четири, пет сати минимално.Таман толико да можете да спавате до ујутру рано и да се пробудите, амерички систем, да би људе вратили на посао“, рекао је гост РТС-а и додао да 50 одсто Американаца не спава, али да има и доста нових лекова за разне синдроме који су повезани са несаницом.

Физичка активност као лек против несанице

Начелник Одељења неуропсихијатрије у КБЦ „Драгиша Мишовић“, проф. Дилигенски, указује и на то да је физичка активност од великог значаја и да може мањити потребу за лековима и до 50 посто.

Професор додаје да његова пракса показује да много људи пате од несанице која је најчешће симптом анксиозности, депресије или неке друге болести. У зависности од распореда спавања, примењује се терапија. Некада су потребни и антидепресиви.

Објашњавајући понашање људи који су сове, каже да такве особе ноћу „воле да вилене, нешто раде, гледају телевизију, опуштају се. Њима је тако боље да проведу целу ноћ и да спава, ако му се може, до два“.

Професор Дилигенски је указао и на то да је несаница код младих често везана за употребу психоактивних супстанци и алкохола због чега се дешава да се „мења дан за ноћ“.

Као универзални савет за здрав сан, проф. др Дилигенски издваја физичку активност која „поправља спавање“. У случају стреса који ремети циклус сна, савет је да се потражи стручна помоћ.